Неколико недеља протекло је у покушајима неоствареног фудбалског хулигана на месту председника Србије, да спречи навијаче Партизана, кодног имена „Гробари“, да му скандирају погрдне речи.
Прво је Предраг Мијатовић, члан привременог руководства Фудбалског клуба ишао од редакције до редакције и на крају завршио на Пинку, објашњавајући Партизановцима да Вучић помаже Партизану да преживи и да не би требало да га вређају.
А онда је тренер кошаркаша Жељко Обрадовић пред утакмицу са Жалгирисом молио навијаче да се понашају спортски и да никога не вређају. Упркос свим тим апелима, или баш због тога, „Гробари“ су у препуној Арени загрмели и никад гласније исказали свој став према тиранину на месту председника Србије.
Неупућени грађани се вероватно питају зашто само „Гробари“, зашто и навијачи Звезде тзв. „Делије“ не скандирају „Вучићу одлази“, кад се зна да су деведесетих и они и Гробари, свако на свом стадиону, певали ону чувену песмицу: „Спаси Србију и убиј се, Слободане“.
Сви ми мало старији знамо да је „Служба“ како колоквијалним језиком зовемо нереформисану комунистичку тајну полицију звану УДБА, Слободану Милошевићу направила политичку странку од српског Савеза комуниста и Социјалистичког савеза и назвала је Социјалистичка партија Србије – СПС.
У исто време „Служба“ је Милошевићу направила, како је сам рекао, омиљену опозициону Српску радикалну странку у лику и делу ратног злочинца Хуље Шешеља. Такође, да би реализовала Милошевићеву идеју разбијања Југославије, „Служба“ је од навијача Звезде и Партизана направила паравојне и параполицијске одреде за наводну одбрану српства, а у ствари за пљачку грађана и дотадашње друштвене и државне имовине.
Десет година су те Арканове и Шешељеве хорде, међу којима је био и Вучић, харале широм Југославије, да би се све завршило злочинима према Албанцима на Косову и бомбардовањем Србије. Служба је, када је проценила да му је истекао рок трајања, са тим својим паравојним навијачким одредима учествовала и у рушењу Милошевићевог режима. Тај режим су, као што знамо, чинили поред СПС-а и Шешељеви радикали дакле и Вучић.
Наследници команданта Аркана вође тзв. Делија присвојили су међутим све заслуге за пад Милошевића и тако се дистанцирали од тзв. вечитих ривала Гробара. Још за време стварања Делија, данашњи тзв. председник, тражио је да буде вођа навијача на Новом Београду.
Одбили су га уз образложење да није достојан да буде вођа. Од тада Вучић вуче комплекс инфериорности према наследницима команданта Аркана. То се најбоље видело када је 2012. приликом доласка на власт, као велики Звездаш изјавио да је једино решење приватизација Звезде и да ће он лично наћи купца.
Истог часа вође Делија, саопштили су му да Звезда није државна него њихова, да су они срушили вожда Милошевића и да уколико се не обрати јавности и саопшти да нема подршку, и да је слаб и мали да приватизује Звезду, они ће га скинути са власти. Вучић је то урадио и од тада Делије су неформални власници Звезде, а њихов некадашњи саборац, неостварени фудбалски хулиган на месту председника, обезбеђује им милионске приходе дајући без тендера наравно, послове њиховим фантомским фирмама. То је разлог зашто се на Звездином стадиону не чује глас против тиранина који је уништио све државне институције и који влада Србијом као да је њен једини власник.
Штавише, Делије и њихове вође су преторијанска гарда Вучића за обављање разних прљавих послова у име приватизоване државе, што се лепо види ових дана на протестима грађана у Новом Саду, због злочина на Железничкој станици и у Београду где грађани бране стари Савски мост који власт жели да сруши. Ти инструментали звани „навијачи“ са фантомкама на главама, нападају и провоцирају људе у протестима.
Држао је Вучић под контролом и Гробаре све док су у функцији његове приватизоване „Службе“ БИА били убијени Александар Станковић звани Сале Мутави и шеф његовог приватног обезбеђења Веља Невоља, кога је ухапсио због наводне припреме атентата на њега оптуживши га да је правио ћевапе од људског меса.
Од тада међутим, Вучић има контролу само над Управом Партизана али не и на трибинама некадашњег војног стадиона и кошаркашких дворана. Мења управе, смењује тренере али Гробаре ућутати не може.
Најновији скандал у Партизану је смена или оставка тренера Сава Милошевића. Тог пре свега часног човека, упознао сам деведесетих година на протестима против режима Слободана Милошевића. Био је једини српски не само врхунски фудбалер, него и спортиста уопште који је јавно подржао удружење младих Отпор. И не само то. Саво Милошевић спада међу искрене борце против слобизма, шешељизма и последично вучићизма.
И данас се памти његов вербални обрачун са Вучићем у култној емисији „Утисак недеље“. Саво је после само шест утакмица схватио, да је немогуће усред ужаса живота у друштву које је уништио неостварени фудбалски хулиган на месту председника, радовати се голу или победи свог некада славног, а данас пропалог клуба.
Схватио је и да су инструментализовани навијачи Партизана тзв. Гробари у праву и да се ућутати неће. Била би то заиста нека свемирска правда да ако су Делије срушиле Милошевића, Гробари сруше Вучића. Држимо им палчеве, и пожелимо им сву срећу овог света.
Милојко Пантић/Данас рс
