Читава планета је у превирању изазваном дигитално-технолошком револуцијом и све већом употребом вештачке интелигенције.
Пред нашим очима нестаје индустријски капитализам и настаје финансијски, односно корпорацијски вид капитал односа. То доноси промене у свим сегментима живота. Данашњи свет је постао оличење похлепе чији су „заштитни знаци“ Илон Маск на планетарном, а Жекс Митровић на српском нивоу. Само један посто светске популације држи на својим рачунима веће богатство него што су бруто друштвени производи већине држава света.
Ти богаташи уништавају демократију као најмање лош од свих облика власти, и стварају своје олигархије. Зарада новца по сваку цену, најчешће корупцијом и пљачком, разара правни поредак, односно државу.
Уместо стручности и закона, права и правде, друштвима доминирају корупција, пљачка, непотизам, демагогија, нестручност, ауторитарност и све веће сиромаштво грађана. И онда изненада на периферији тог општег капиталистичко-политичког ковитлаца, у Србији се такорећи ниоткуда појављује покрет отпора таквом друштвеном уређењу, у коме мањина на власти има сва права, а никакву одговорност.
Студенти у Србији су ту друштвену нелогичност и неправду, инстинктом своје младости схватили приликом погибије петнаест људи падом надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Свесно или не, постали су ретка, ако не и једина друштвена група, па и политичка снага у Европи и свету, која афирмише и бори се за принципе братства, слоге, заједништва, солидарности, права и правде.
Траже да се држава врати на Уставна подешавања, а то значи да се закони поштују и важе једнако за све. Зато се деведесет посто грађана Србије прикључује њиховим протестима. Готово свакодневно међутим, признања па и подршка њиховој борби за друштвено ресетовање стиже и из бивших југословенских република. А прошле недеље коначно и из Европске уније.
Наиме, после писма преваре које је режим Александра Вучића упутио амбасадорима земаља Европске уније и у коме лаже не само да су испуњени сви студентски захтеви, него и да његов режим захваљује студентима што су у фокус збивања ставили борбу против корупције, Демократска странка је затражила да њихова делегација посети Брисел и у разговору са Одбором за спољну политику и руководством Европског парламента и Комисије, објасне догађаје у Србији.
Објаснили смо европским званичницима – каже Срђан Миливојевић, председник Демократске странке, да је, захваљујући студентским протестима, на улицама у свим српским градовима преко милион људи. Рекли смо да то не може бити стабилократија, због које је Европа толерисала Вучићеву диктатуру на унутрашњем плану.
Необоривим аргументима објаснили смо руководству Уније да режим Александра Вучића неће никад испунити захтеве студената, јер ланац корупције води директно до њега. Скренули смо им пажњу такође, да је он у стању да направи још веће проблеме и Србији и Европској унији, тако што би изазвао нове етничке сукобе у региону, пре свега у Босни и Херцеговини преко Републике Српске.
Будите сигурни да после наше посете, Европска унија гледа другим очима на догађаје у Србији, а и пре свега на величанствене протесте наших студената – рекао нам је на крају Срђан Миливојевић, председник Демократске странке. Ова опозициона партија је на тај начин показала како се помаже студентима не мешајући се у њихове протесте.
Постоје и други показатељи да је Европа очарана оним што раде наши академци заједно са грађанима. Познати италијански репер Давид Бори направио је музичку подршку студентима Србије у којој између осталог каже: „Србија – студентски протести трају већ 100 дана. У новинама то не пише, телевизије ћуте. Али протести не посустају, већ постају све моћнији. Шире се. Придружују се земљорадници, лекари, просветари, адвокати и радници…
Уморни од корумпиране власти, као неки добар земљотрес дрмају земљу. И поред претњи, лажи и хапшења, мостови су блокирани. Без политичких партија, без шефова и вођа, само уједињени људи, корак по корак на путу, корачају генерације у правцу будућности. Неколико капи прерасло је у олују. Протести теку као вода Дунавом.“
Још очаранији нашим студентима је енглески аутор телевизијске репортаже под насловом „Фром силенце то а роад“, у преводу од тишине до буке. У њој се каже: „Без лидера, без партија, само људи. Мењају Србију. Од тишине до буке. Српска протестна генерација је стигла. Ми нисмо политичари, али мењамо политику. Ово се догађа када нација устане заједно.
Протест који не могу да игноришу и који не могу да контролишу. Историју пишу они који се појаве. Покрет без лидера је покрет кога се они највише плаше. Србија се буди и неће се поново успавати. Ни лево ни десно, само напред. Када правда закаже, људи устају. Улице припадају онима који по њима ходају.
Ако не ми, КО, ако не сада, КАДА. Ми не чекамо промене, ми их стварамо. Ово је веће од било које партије, ово се ради о свима нама. Без лидера, без партија, само људи којима је доста свега. Без микрофона, без говора, само хиљаде које кажу доста. Овде се не ради о бирању страна, овде се ради о добром и лошем. Србији је потребан твој глас“.
Милојко Пантић
ФОТО: Фонет/Зоран Мрђа
