Пише др Славица Плавшић: Апсолутна власт – апсолутна одговорност

Навршава се четири недеље од трагедије у Новом Саду у којој је живот изгубило 15 људи, а двоје задобило изузетно тешке повреде због којих су још увек животно угрожени. У спомен и сећање на њих, већ трећи пут је организована акција “Застани Србијо”. Тачно у 11 сати и 52 минута грађани су у Новом Саду, Београду, Нишу, Крагујевцу, Панчеву, Краљеву, Сомбору и многим другим градовима Србије застали на 15 минута.

Да отћуте по 15минута за 15 жртава.

У Лесковцу и Нишу, одавање почасти је трајало 16 минута. Минут и за седамнаестогодишњег Андреју, који је зверски и насмрт претучен. Дечак из хранитељске породице са којим се живот поиграо на најсуровији могући начин од рођења.

А био је оличење доброте, кажу сви који су га познавали. Живот често не зна кад је доста, а овог пута се баш потрудио да покаже колико уме да буде суров.

Суров је и према несрећницима који су се  1.новембра у 11 часова и 52 минута нашли испод надстрешнице железничке станице у Новом Саду која је свечано отворена и пуштена у рад у мају 2023. године. Има ли шта страшније него када се на три члана једне породице у секунди сручи тоне гвожђа, бетона, стакла… А девојчице су имале само 6 и 10 година. Њихов деда који их је повео на славу само 53 године.

Три младе особе су примљене у Клинички центар Војводина са екстремно тешким повредама екстремитета. После 17 дана борбе, преминула је Ања Радоњић из Параћина која је имала само 24 године.

Имена жртава

У стравичној несрећи на Железничкој станици Нови Сад погинули су:  Немања Комар (2007) из Степановићева, Анђела Руман (2004) из Старе Пазове,  Ђорђе Фирић (1971) из Ковиља са своје две унуке Валентина Фирић  (2014) и Сара Фирић (2018), Милица Адамовић (2008) из Каћа, Милева Карановић (1948) из Каћа, Сања Арбутина Ћирић (1989) из Каћа, Стефан Хрка (1997) из Београда, Милош Милосављевић (2003) из Книћанина, Ђуро Швоња (1947) из Степановићева, Вукашин Раковић (1955) из Буковца, Горанка Раца (1966) из Новог Сада и Васко Саздовски (1979) држављанин републике Северне Македоније, из места Свети Никола.
Ања Радоњић (24) из Параћина, преминула је након 17 дана.

У петак, 15. новембра, у 11х 52 минута у Новом Саду и целој СРбији одржан је први комеморативни скуп ” Застани Србијо”, тада на 14 минута за 14 жртава. У Новом Саду, Београду и већим градовима, скупови су били велики, достојанствени и са много људи. На једној или више локација. Негде их је било двоје, троје, десеторо… застали су онде где су се затекли у том тренутку. Медијима је данима кружила дирљива слика девојчице која је, са ранцем на леђима, застала на пешачком прелазу.

Следећег петка, 22.новембра, иако је било јако лоше време: хладно, ветар, киша, људи су се још боље организовали и у још већем броју изашли на улице са јасном поруком да преко овог злочина, не трагедије, него баш злочина, грађани не намеравају да пређу тек тако и да жртве морају да се испоштују а кривци, којих је много, буду кажњени. Овог пута су грађани изашли на коловозе, на раскрснице, и опремљени транспарентима заустављали саобраћај, сада на 15 минута, за 15 жртава.

У међувремену је власт почела да спроводи сурову репресију према  грађанима и активистима који су протествовали, а нико од многобројних вероватних криваца није био ухапшен.

У кратком периоду, деловало је да ће “договорена жртва” бити Горан Весић, министар за грађевинарство и инфраструктуру који је једини дао оставку, затим на кратко ухапшен, па започео штрајк глађу, па се нагло много разболео и хитно хоспитализован… па убрзо пуштен. Да није све толико трагично колико јесте, заиста би личило на шпанску серију.

У међувремену, властима или само њему, великом вођи, је засметало што народ не одустаје и што му многи, чак и његове присталице, чланови СНС секте, не пружају безрезервну подршку. Брзо су организовани провокатори којима се баш тада страшно журило да колима пробију блокаду, јер су многи, баш тада морали по децу у вртић или школу, баш тада имали заказан лекарски преглед и нешто баш неодложно, или макар да само “тетки однесу лек”. Грађани који су мирно стајали и одавали почаст жртвама трагичног злочина, постали су мањина, шачица људи која “малтретира цео град”.

Посебно су били груби и агресивни на местима где су блокаде биле најављене. И ту их је било највише. И регуларне полиције  и много оних који су било у цивилу, а опет имали неке своје знаке распознавања: набилдовани, кратко подшишани, у црној одећи, са капуљачама и маскама.

У четвртак, 28. новембра, на свим друштвеним мрежама и многим гласилима, појавио се видео снимак где се СНС активисти позивају на хитну организацију, да у предвиђено време буду на одређеном месту, да провоцирају грађане, да се свађају, вређају и њих и познате чланове опозиције или јавне личности које се опозиционо декларишу.

Овог пута није било ни скривања, ни капуљача, ни маски…само отворена агресија, бука, провокација, чак и јавни и гласни позиви : “Снимајте ме па шта, ја хоћу да прођем”. Нису више ни измишљали разлоге, ни децу у вртићима и школама, ништа. Отворени, огољени, груби, простачки напади са мање или више агресије, како где. Залетање аутомобилима на грађане који су мирно стајали, постало им је ужа специјалност.

И овог пута, у петак 29. новембра, није могло да прође  без провокација. Било их је испред РТС-а, Скупштине града, Правног факултета… Исти људи су се појављивали на свим блокадама. Исти човек покушавао је да прекине 15 минута тишине и овог и претходног петка.

Овог петка у акцији „Застани, Србијо“ учествовали су и студенти неколико факултета Универзитета у Београду. Настава је на 15 минута прекинута на Правном, Машинском, Филозофском, Филолошком, Факултету драмских уметности, као и Факултету политичких наука, а студентима се придружио и део професора.

После 15-минутне тишине, студенти су почели шестосатну блокаду зграде Ректората у центру Београда.

Испред ФДУ Београд положене су беле руже за погинуле.

Ученици Шесте београдске гимназије блокирали су саобраћај у Булевару Краља Александра, и упалили свеће за жртве из Новог Сада. На њих се залетео војни камион и пробио блокаду.

На скупу у Сомбору, где је, као и на више места у Србији, одржана 15-минутна блокада и подсећање на трагедију на Железничкој станици у Новом Саду, био је приведен и редитељ Горчин Стојановић. Након краћег задржавања, Горчин Стојановић је пуштен.

У Новом Саду су осудили професоре који су се придружили својим ученицима у одавању почасти страдалим грађанима. Испоставило се да је наводно још једно “дете Данило” злоупотребљено у политичке сврхе и “натерано” да изађе са својим друговима и другарицама. На то га је натерала професорка филозофије, која предаје вишим разредима гимназије и која није ни знала да дете познатог оца похађа ту школу и то други разред, који предмет филозофија, уопште нема. Против школе и наставника је поднета кривична пријава. Због немилог догађаја, извињење премијеру државе, упутио је директор ове школе у име свих наставника, који се из медија сазнали да су се “извинули” премијеру државе!?

У целом овом глупом замешатељству, глас разума су били ученици ове школе, који су своју писану изјаву у којој јасно кажу да су на 15 минута изашли из својих учионица да би одали почаст жртвама, да су одлуку донели сами , да су за њима кренули и њихови професори. Своју изјаву су окачили на врата школе и обавестили медије. Наредних дана, планирају да протестним шетњама и другим акцијама, подрже своје професоре којима се прети отказима.

У Пожаревцу, на пешачком прелазу, један бахати возач је буквално покупио и возио на хауби господина Љубишу Стокића, пензионисаног професора социологије.

 За овај несвакидашњи догађај председник Вучић је осудио демонстранта, и на телевизији са националном фреквенцијом изјавио да човек својим колима може да прође где хоће и да нико нема права да га заустави. Чак ни на пешачком прелазу где мирно стоји група људи и одаје почаст жртвама.
 
Од када је, по Вама, дозвољено људе газити на пешачком прелазу? – пита овај пензионисани професор Александра Вучића.

У недељу, 1.децембра, месец дана после страшне трагедије и злочина, у Новом Саду је одржан велики миран скуп на коме је одата пошта сваком преминулом.
Био је ово један од највеличанственијих, најдостојанственијих скупова од многих који су одржани задњих неколико година. Један од најбоље организованих и најсадрẓ̌ајнијих мирних протеста са јасним и моћним порукама.

Да се невине жртве, страдале због корупције, немара, незнања, нестручности извођача и наручиоца радова никада не забораве, а да се прави, велики и главни кривци казне најстрожије могуће.

Акције протеста у организацији различитих група активиста се настављају и наредних дана.

Дух из боце је пуштен. Нови Сад се неће зауставити.

А делује, да се коначно и Србија пробудила из летаргије и зимског сна, решена да прекине сва ова зла која су буквално затрпала државу, да јој из дубоког дна, једва глава вири.

Др Славица Плавшић