Приметили сте вероватно да се у овој колумни у последње време често бавим феноменом Ћациленда и његових становника. И тако ће бити све док то ултимативно ругло не буде уклоњено са лица земље, а подручје преорано и затим темељно и много пута дезинфиковано, па можда и окађено, што да не. За сваки случај.

Јер не знам да ли до краја сви разумемо шта се дешава, али од свих ужасних и бизарних ствари које је Српска напредна странка до сада урадила, заузимање централног подручја главног града из чисте обести, да би у њему населио сав постојећи шљам који можеш да сакупиш и потплатиш – криминалци укључени у цену – и његово коришћење као базе за деловање криминогених паравојних фаланги тамо где треба и кад треба, нешто је што дефинитивно никада и никоме у историји ове земље није пало на памет.

Нулти ћаци

Да као обичан грађанин уопште не можеш да прођеш кроз парк у самом центру града, а ни око њега се није препоручљиво мотати да те нека протува не би напала, представља феномен каквом би се и много небезбедније земље чудом начудиле. Имамо и ми, друже, фавеле у које ни полиција не сме да зађе, али оне нису смештене између парламента, председништва и градске скупштине, то би било баш претерано.

Члан Српске напредне странке Александар Вучић увек воли да буде у нечему први и јединствен у историји, али се такви покушаји углавном заврше на једном великом ничему, е па по овоме ћемо га дефинитивно памтити, мада ће уз то памћење сигурно увек ићи и реченица „Сачувај Боже“, а остаће упамћен и по томе да је под његовим патронатом Милош Павловић, у народу познатији као нулти ћаци, званично пријавио пребивалиште у Пионирском парку. Да ли би то било коме од нас, нећација, пошло за руком, велико је питање, мада одговор мање-више знамо. Не само да нам не би успело, већ би нас полицајци вероватно мало задржали и у притвору јер се спрдамо са полицијом и прописима.

Али нулти ћаци може све, па ме не би зачудило да његовим стопама крену и остали који обитавају ових дана у парку и око њега. Што не бисмо направили нову изборну јединицу од Пионирског парка, па то би за СНС било сјајно јер би то вероватно било једино место у којем могу да победе без насиља, поткупљивања, уцене и крађе гласова. Јер су међу гласачима већ сви или поткупљени или уцењени или склони насиљу и крађи. Мада, знајући тамошњу екипу, не бих се ја превише уздао у њих, тешко можеш очекивати лојалност од некога кога си купио, нарочито ако се појави неко ко може да плати више. Сендвич више.

Дезинфекција умова

Додуше, да не грешимо душу, јесу ћаци-пионири последњих дана имали посла. Најпре је нулти ћаци морао да оде у гротло Студентског града у нади да ће испровоцирати неки инцидент, а затим су остали ћацији масовно морали у Зајечар и Косјерић не би ли одбранили право Српске напредне странке да муља на изборима. И у једном и у другом случају можемо рећи да је резултат била Пирова победа и то не на мишиће него на мишиће мишића. А и то је све упитно, пошто ништа још није готово.

И Ћациленд ће нестати ускоро, таква абоминација једноставно не може дуго да поживи, али је проблем што ће ћацији остати. Јер бити ћаци није питање епохе, ћацији су постојали и пре СНС-а, постојаће и после СНС-а, само је ствар у томе што им је за време СНС-а дато да буду битни и важни, а дата им је и полиција да их чува и обезбеђује док туку народ. Стога ће након пада Ћациленда бити много посла, не само на дезинфекцији платоа између Скупштине и Председништва, већ и на дезинфекцији загађених умова. Ако на том задатку паднемо, нема препреке да цела Србија постане Ћациленд, баш као што је председник Србије недавно и прижељкивао.

Ненад Милосављевић (Извор: Радар.рс)

ФОТО: Фонет/Саша Вукајловић