Пикси не мисли да стане – најдуговечнији селектор репрезентације Србије чврсто је своје поверење, баш као и знатно раније мандат, поклонио Александру Вучићу. Бланко, на потпис, купујући још једном поверење председника на неодређени рок. И то у освит почетка квалификација за Мондијал 2026.
Ништа Пикси у својој постиграчкој каријери није случајно радио. У његовом каријерном коду нема изненађења, поготово уочи круцијалних одлука – нових уговора, или пољуљаних позиција. Вешто лавира између жеља, пројекција и стварности. И скоро да увек погађа… Скоро!
Одлучио се и овог пута да прекине двогодишњи завет политичког ћутања и у деликатном државном тренутку стане уз једну политику. Као једини активни од свих селектора! Тренуци, ма колико били битни, нису у Пиксијевом опису кључних одлука – најбитнији је његов личан. И тада је спреман да реагује, углавном, уз блаконаклону поруку оном у чијим рукама су железо и моћ!
У таквом распореду, Пиксијева порука не би смела да буде спорна. Његова је одлука да се у подељеном друштву сврста уз власт. Свестан, засигурно, последица у наставку каријере… Уосталом, често се селектор фудбалске репрезентације, градећи сопствени мандат, ослањао на председника, премијера, функција је најмање битна – у ствари само Александра Вучића.
И добијао подршку у кључним тренуцима – за смену појединих противника из врха ФСС, ратујући са Звезданом Терзићем, или очекујући уговор пред одлазак на ЕП. Зато је и логично што стоји уз човека, који одлучује. Поготово уочи надолазећег циклуса квалификација и светлу најава да би већ евентуални пораз у Тирани могао да означи и његов одлазак са клупе. Аустрију је некако преживео…
То што је са истог места добио шамар новембра 2022, и то у напону моћи, или наредбодавно прошао „топлог зеца“ лета 2024, брзо и може да се заборави. Награде су много битније.
Ко је селектор Србије?
И као селектор, Пикси у Србију ретко свраћа. Има других приоритета током године, живот обичног човека и навијача, поклоника репрезентације, не може ни да осети. Ту је, ипак, кад треба да се јави.
Није тајна да руководство и поједини чиновници Фудбалског савеза Србије стоје уз владајућу странку. Видело се то и голим оком, у објавама и порукама, људи који никако не би смели да са својих позиције вршљају и ошљаре по политичким рушевинама. За већину њих, ипак, подршка власти једина је улазница на Теразије 35 и околне канцеларије под капом ФСС.
Не и за Драгана Стојковића!
Пиксијево име до скоро није било толико понизно везано за јефтину политичку потпору. И то из најмање два разлога: носио је у себи ауторитет далеко изнад пуког политиканства и обављао посао селектора. Уједињујући, далеко изнад странчарења и ужеглих баруштина овдашње реалности.
Пикси, Џајић, Терзић…
Улазећи по ко зна који пут, као селектор, у политичко поље, Стојковић је направио озбиљан прекршај. Понављајући свеже грешке с јесени 2023. и марта ове године свесно је навукао на себе гнев “другог навијача”. Не марећи на добронамерне коментаре и савете да улога првог човека репрезентације Србије „пуца“ далеко изнад обичне политике…
Усвајајући праксу јефтиног убирања поена ван терена и следећи сопствени интерес купио је подршку пред почетак мондијалских квалификација и пут у Тирану. А, у суботу вече добио је и јасно упутство од председника шта му тамо ваља чинити… Као и неретко до сада!
Текст: Бранко Спасојевић (Извор: Спорт клуб)
