Припадност одређеној политичкој групацији резултат је хетерогених интереса, од личних, до (реткост) програмских, начелних политичких интереса, и разних других који одражавају и ту групацију, а и саму личност.

У диктаторском режиму једне патогене личности, поставља се и питање, због се чега су неки спортисти, који су некада били врхунски, на страни једног ненародног режима. Власти која се бахати против студената и свих слободно мислећих људи. Људи, који траже правду, који штрајкују у затвору, које премлаћује и жандармерија и црнокапуљаши.

Који су упутили само један захтев, ни на тај им није и неће наићи на одобравање управо оних који су навикли и којима је живот у корупцији средство за богаћење и привилегије И то бране свим средствима, свим оружјем, и што је најгоре увлаче сиротињу у непревазиђени антагонизам. Али, да се вратимо спорту и спортистима.

Одувек је спорт служио као политичка декорација, али увелико експонирање појединаца, углавном бивших спортиста, некада славних, а сада заборављених више говори и дефинише њих од свих потеза на терену који су некада славили и прославили еуфорично сви у овој земљи.

Са бљакавим осећањем посматрамо како један од наших најбољих фудбалера, сада активни и врло бледи фудбалски селектор у свом родном граду, пред људима допремљеним, пружа подршку једној личности на бини, која од њега захтева победе, и која је све у овој земљи, па и стварни председник ФС. А за то им је сатисфакција обострана, и један и други убиру кајмак, док огроман број ових људи једва преживљава.

Дакле, тај Нишлија – селектор није отишао неколико стотина метара па да правим Нишлијима, студентима да подршку. Али, не мора, знамо зашто су повезани и Он и Његов шеф.

Иста је ситуација је и са другим бившим фудбалерима и кошаркашима који своју припадност дебело наплаћују. Добијају атрактивне локације, зидају и граде читаве комплексе, постају функционери на добро плаћеним позицијама, јер су у међувремену проћердали своје спортско богатство. Психолошка и образовна структура тих бивших спортиста је на јако ниском нивоу. Никада они нису студирали.

Ти кломфери без дипломе, згрћу паре, стичу привилегије свим средствима, чак залажу и своју спортску биографију за опстанак диктатора који им је то омогућио. Секта је на задатку, али време им пролази, остаће егземплар ступидности и алавости, а не својих бивших медаља

Синиша Стојчич (Извор: Данас.рс)