Петар Пуача је бивши фудбалер који већ годинама у јавним наступима преувеличава своју биографију. Хвали се како је више сезона играо у најјачим лигама, против најбољих играча света. Помиње, потом, своје мандате у француској Ници и шпанској Осасуни, прича како је током три сезоне у Кремонезеу стекао велику славу у клубу, а наглашава и да је најскупљи играч у историји шведског клуба Хелсингборг.

Стварност, међутим, није толико импресивна. ФакеНеwс Трагач је из клубова Ђенова, Пескара, Ница и Осасуна добио потврде да Пуача никада није наступао за њих. Из Шведске су нам одговорили да он ни у тренутку преласка није био најскупље плаћени играч клуба, док у Кремонезеу наглашавају да је тамо провео само једну сезону и одиграо осам утакмица.

Данас је Пуача ангажован у успешној школи фудбала која носи његово име. Та школа – како се наводи – пружа „припрему детета за улазак у спорт” и учи децу да постану „добри, поштени и одговорни људи”.

Након низа негативних одговора које смо добили од фудбалских клубова, позвали смо Пуачу како бисмо му дали прилику за коментар или објашњење. Уместо тога уследиле су псовке, увреде и претње пријавом полицији и суду.

Фудбалске базе података: Где све Пуача није играо?

Информације о каријерама фудбалера, уз детаљне статистичке параметре, данас се могу пронаћи у многим онлајн базама података. Те базе, међутим, нису увек сасвим поуздане: неретко изостављају периоде када је играч наступао у нижој лиги, а шкрте су и када је реч о даљој историји.

Шта знамо о Петру Пуачи? Он је своју прилично успешну сениорску каријеру, према подацима многих фудбалских база, почео крајем осамдесетих у Црвеној звезди. Потом следе други клубови који су, уз минимална одступања, наведени истим редом у свим анализираним базама. Али онда долазимо до проблема: Пуача тврди да је наступао за Ђенову, Пескару, Ницу и Осасуну, којих нема ни на једној листи. Одлучили смо да се обратимо овим клубовима.

Менаџер комуникација ФК Ђенова Дино Стораце рекао је за ФакеНеwс Трагач да не постоје трагови Пуачиног присуства у лигуријском клубу. Његов колега из некадашњег прволигаша ФК Пескаре Масимо Мучианте потврдио је да Петар Пуача никада није играо за тај клуб. Да није наступао ни за ФК Осасуну за Трагач је саопштио директор Департмана за комуникације овог клуба Сантиаго Зуза Фернандез. Последњи негативан одговор на упит о сарадњи са Пуачом стигао нам је од медијског тима ФК Ница. Напомињемо да су се наши упити односили на стандардни, професионални ангажман, не и на евентуалне пробе.

Када бисмо набројали све медије у којима је Петар Пуача гостовао и износио оспорене информације, листа би била веома дуга. Претрагом новинске архиве пронашли смо да су новине Борба још 1996. године представљале Пуачу као „контроверзног стрелца”, али и „Мистер гола” који „осваја Ђенову”, а фудбалер је тада испричао да су га на лекарским тестовима прегледали као космонаута. Последњих година Пуача се редовно појављује на телевизијама са националном фреквенцијом, али и на појединим спортским каналима као спортски аналитичар.

„Шведски Роналдо” и рекордни трансфер

Петар Пуача каже како је највећи трансфер у својој каријери направио одлазећи у шведски Хелсингборг за три и по милиона марака. То је, према његовим речима, до дан-данас остао највећи трансфер у историји скандинавског клуба. Често истиче да су га навијачи називали „Шведски Роналдо”. На шведском специјализованом порталу обожавалаца овог клуба наишли смо на нешто другачије епитете: један од навијача Хелсингборга писао је да Пуачу памти као великог, арогантног нападача, који је био „потпуно незаинтересован за загревање и за учешће у било каквој тимској игри”. Додаје да је Пуача уписао шест наступа, без иједног гола, те да је провео 135 минута у црвеном дресу.

Обратили смо се Хелсингборгу како бисмо проверили наводе о висини трансфера, а одговор смо добили од Мидхата Кудузовића, менаџера комуникација у том клубу. Након разговора са чланом управе из периода када је Пуача доведен у клуб, 1997. године, Кудузовић нам јавља следеће: „Он сигурно може закључити да Петар Пуача није најскупљи играч Хелсингборга ни тада, а апсолутно не ни сада. Каже да је он лично био у Македонији и купио Зорана Јовановског. Зоран је тад био под уговором и коштао је 2,5 милиона шведских круна. У случају са Петром каже да није било говора ни о чему близу те цифре”. Кудузовић додаје да је, према грубим проценама, најскупљи трансфер забележен у случају Норвежанина Томаса Серума, који је за Хелсингборг заиграо 2011. године и напустио га годину дана касније.

Боравак у Кремонезеу: „То је мој клуб, да кажем, чак и испред Звезде”

Свој наводно трогодишњи боравак у италијанском Кремонезеу Пуача описује као период у ком је постао „легенда клуба” и добио шансу да наступа против Интера из Милана, у ком је играо његов идол Роналдо Назарио. Ту је, прича, поново био обожаван. У једном интевјуу описује своју присност са навијачима Кремонезеа: „Што не бих једном месешно дао 200–300 марака да купе бакље?”

Департман за медије ФК Кремонезе демантовао је за ФакеНеwс Трагач да је Пуача у клубу провео три сезоне. Они наводе сезону 1998/99. као једину у којој је наступао за Кремонезе, када се тим такмичио у Серији Б. Детаљније објашњавају да је носио број 29 и постигао два гола у осам утакмица – у поразима од Наполија и Лукезеа.

Према речима Петра Пуаче, утакмицу против Интера играо је у Купу Италије 29. новембра 1998. године. Ипак, неће бити да је то истина. Интер је поменутог датума играо лигашку утакмицу против ФК Салернитана, док је Кремонезе 1998. године из купа испао раније и није се састао с Интером. Из Кремонезеа су демантовали и да је Пуача у њиховом дресу наступао против Интера у пријатељској утакмици 15. октобра 1999. године.

Фото-успомене из Ђенове

Како смо већ навели, Пуаче нема ни у једној бази података о играчима Ђенове, а из овог фудбалског клуба демантовали су да је Пуача играо за њих. Ипак, бивши фудбалер на интересантне начине покушава да „подсети” јавност на своје успехе из тог клуба. На пример, једну (скраћену) фотографију из Хелсингборга представио је као успомену на Ђенову.

Други пример захтевао је нешто сложенију анализу. Комбинација фото и видео форензике, претрага база података и комуникација са ауторима сајта „Аталанта Сторy” довеле су нас до закључка да је у Пуачном опису слике „из Ђенове” готово све промашено – и година, и меч, и противник.

Поносан на црвени картон којег није било

Осим успеха из Италији, Пуача издваја и да је поносан на црвени картон који је добио у 37. минуту пошто је, без лопте, ударио играча албанске националности из ФК Леће који га је наводно провоцирао.

„Ја сам поносан на тај црвени картон! Ја мрзим Албанце, ја мрзим Шиптаре!”, испричао је егзалтирано на Пинку, у јутарњем програму код Јоване Јеремић. У фудбалским базама не постоји податак да је Пуача био актер ове утакмице, а из ФК Кремонезе потврђују да за време мандата у њиховом клубу Пуача никада није добио црвени картон.

Покушај контакта – псовке, најава тужбе и блок

Након што смо прикупили одговоре свих поменутих клубова, позвали смо Пуачу како бисмо му дали прилику за коментар и објашњења.

Пуача је пристао на разговор о својој каријери за Трагач, али чим смо му саопштили мали део закључака нашег истраживања добили смо одговор: „Шта ја треба да се правдам где сам играо?” Покушали смо још једном да објаснимо због чега постављамо таква питања, на шта је Пуача рекао: „Немојте ви да истражујете ништа, немојте да ме зовете, много сте безобразни”. Опсовао нас је и прекинуо везу.

Минут касније уследио је његов позив: најавио је да ће нас пријавити полицији. „Да знате да ћете бити пријављени полицији вечерас и тај Трагач значи да ћу да вас тужим”, поновио је Пуача више пута.

Након овог позива блокирани смо на Фејсбук страници „Петар Пуача школа фудбала”, преко које смо добили Пуачин контакт. На овој Фејсбук страници такође се промовишу информације које је Пуача давао медијима, а које су се показале као нетачне.

Стефан Косановић, ФакеНеwс Трагач