Посебно место у алманасима југословенске и српске кошарке припада Пеђи Стојаковићу. Један од најпрецизнијих тројкаша у историји НБА лиге, може да се похвали да је био један од стубова генерације која је 2001. покорила Европу, а која је годину дана касније освојила титулу првака света, а под “старе дане”, Пеђа је освојио и НБА прстен са Даласом.
Ипак, некадашњи кошаркаша Црвене звезде, ПАОК-а, односно Торонта, Њу Орлеанса и Индијане, љубитељи НБА лиге најбоље памте у дресу Сакрамента, а снагу најбоље генерације у историји Кингса са Стојаковићем, Владом Дивом, Крисом Вебером и Дагом Кристијем, упознали су својевремено Квентин Ричардсон и Даријус Мајлс, двојац 2000. године драфтован у најјачу лигу на свету од стране Лос Анђелес Клиперса.
Управо тандем Мајлс – Ричардсон данас има емисију под именом “Наклхеадс”, у којој су угостили Стојаковића. Разговор је потрајао, а Пеђа нашироко причао о својој богатој каријери.
„Кошарка ми је била бекство. Помогла ми је да пронађем нешто ново и позитивно у животу. Видео сам своје родитеље и друге људе који за собом остављају све за шта су радили целог живота. Чак и данас размишљам о томе. Да рат није почео, питање је да ли бих играо кошарку. Одрастао сам у малом месту од 20.000 људи. Једини спорт је био у школи. Вероватно бих наставио корацима родитеља, остао бих у тамо и радио у пољу, на фарми. Не знаш какве ће карте живот да ти подели карте. За мене је ово био благослов. Имао сам срећу и да имам тренера који ме научио основе, који ми је био ментор… Једноставно ме је откључао. За годину дана сам постао најбољи играч у земљи у том узрасту.“
Још као 15-годишњак обрео се у Црвеној звезди, а годину дана касније Пеђа је у Грчкој потписао први професионални уговор.
„Лудо, нереално. Могао сам да обезбедим родитељима оно што су изгубили. Да изграде поново животе. Али, срце им је заувек остало тамо одакле су дошли.“
Завршио је ретроспективу сопствене кошаркашке биографије, па дао на значају данашњим великанима НБА лиге – Николи Јокићу и Луки Дончићу.
„Играо сам против Лукиног оца. За Јокића се није знало у Европи. Играо је у малом клубу. И није га било брига. Свака част Денверу. И сада су њих двојица срушила сва моја веровања да мораш да будеш атлетски моћан, брз да би успео. Фантастични примери шта основе значе за игру. Некада се није веровало у интернационалне играче. Није битно шта си урадио у Европи, мораш да заслужиш минуте. Сада је игра глобална. Тројица-четворица најбољих су интернационалци. Основе су помогле Европљанима да успеју.“
Пеђин син Андреј високо се котира међу колеџ талентима у Сједињеним Америчким Државама и наредна станица могла би да буде НБА лига. Трофејни отац сигурно може да подели сијасет корисних савета на путу ка најјачој кошаркашкој лиги.
„Прошли смо кроз фазе. Нисмо разговарали један са другим, после смо били мало културнији, а сада је мање осетљив и можемо да причамо. Слуша друге, иако сам му исто причао годинама. Али, супер сам поносан, најлепши је осећај за родитеља да видиш како дете иде твојим стопама. Жао ми га је због притиска да нас учини поноснима. Увек му говорим – рад је једнако самопоуздање, самопоуздање једнако игра. То могу да им кажем. И да остану скромни.“
Закључак велике приче Пеђа је дао одговором на питање на који начин је потрошио први велики новац који је зарадио?
„Пре неко вече сам пријатељима рекао какав је осећај моћи да купиш шта год. Не могу да кажем да сам био паметан, али сам срећом имао јаке родитеље који су ме подсећали одакле долазим, држећи ме чврсто на земљи. Мада, сви смо куповали погрешно, сви смо возили нешто што нам није потребно. Сатови, одећа, клубови… То је део приче, али у неком тренутку схватиш да када се лопта заустави, чека те прави живот. Када лопта стане, нико те више не зове. И не стиже плата.“
ФОТО: YоуТубе/Спорт Лигхт & КИДА Схоw
