Издајнике не воле ни они којима издаја користи. Прагматизам је једно, а вредносни стандарди су нешто друго. Штавише, и издајници, временом, почну да презиру сопствени лик и недело. Да би то одложили или бар умањили, лажу не само друге већ и себе! Ту се крије један од разлога што новинар Филип Родић усиљено брани патријарха Порфирија, у народу, због лажне скромности и бескрајне користољубивости, прозваног Профитије Мајбахшки.

Ако је у вези са неким питањем Српска православна црква морала да се супротстави Вучићу, то је његова продаја Косова. Врх СПЦ-то није урадио. Да ствари буду горе, наставио је, поткупљен и уцењен, да се срамно клања диктатору који крчми националне интересе. То је потка мог текста „Злодух ,Светог Синана’ лебди над Патријаршијом“, објављеног у листу „Данас“.

Филипа Родића је речено толико потресло да је морао да реагује. Он је слуга свих режима. Додуше, ономад се из неко разлога посвађао са „жутим“ шефовима, па је то рационализовао причом о свом пробуђеном патриотизму, који га је, као, омео у даљем служену нашим и иностраним евроатлантистима. Тако нешто априори не бих одбацио, али он је почео да ради за Вучића и остао у СНС пратећем оркестру и пошто је спин-диктаторово недело постало у потпуности видљиво. Самодржац је направио легуру најгорег „жутог“ наслеђа са најцрњим радикалским талогом, и не само што је наставио, већ је после неког времена и драстично продубио издајничку и лоповску политику претходног режима. И то уз преузимање његових најозлоглашенијих кадрова, типа Горана Весића и Јелене Триван. 

Горан Весић ФОТО: Фонет/Зоран Мрђа

Алек без части – како би Вашингтон и Брисел прихватили његову криминалну владавину – спровео је у том контексту тоталну косовску издају, коју је заокружио 2023, прихватањем Француско-немачког плана о фактичком признању Косова и потпуним препуштањем Срба на северу Косова албанским бојовницима. Родић није глуп човек да му то није кристално јасно. Упркос томе и даље тврди да је Вучићева косовска политика мудра а његове опоненте перверзно напада да су они издали Косово. Морал му је, очито, на тако „високом нивоу“ да је и заслужио да, између осталог, буде стални колумниста „Вечерњих новости“, неформалног гласила БИА, којој је једина сврха шпијунирање и малтретирање опозиционо настројених грађана. Штити, као и свака политичка полиција у аутократском систему, опскурни режим а не државу и националне интересе! 

Да се вратимо Родићу. Ујео сам га, наводно, за срце, непоштовањем патријарха. Ко зна можда му се у сну, пошто ми се чинило да је раније био необољшевик и атеиста, када је упознао „преподобног“ господара Вучића, јавила икона Јосифа Џугашвилија. Она је – веровали или не – упркос Стаљиновим крвавим антицрквеним делима пре двадесетак година насликана (због његових ратних и геополитичких успеха), те се донедавно налазила (срећом одатле је уклоњена) у једном храму Руске православне цркве у околини Санкт-Петербурга. Уз њену помоћ се,  ко зна, можда стварно родио верски набој у Филиповој души. 

Примарно зато – а не што је, како би „злобници“ рекли, добио још једну наградицу инсталирањем у Управни одбор Јавног сервиса званог РТС – исукао је бритко перо и кренуо у „богољубиви“ јуриш против критичара Порфирија и Вучића. Можда. Али слутим да се радило и о ономе што сам већ рекао на почетку текста, тј. да добро зна ко је и шта је па брани свој маркетиншки имиџ од сопствене савести и других људи. На то се надовезује и политичко-медијски задатак да штити оне који су у хијерархији велеиздаје боље позиционирани од њега. 

Вучић је лопов и лажов који отима шта стигне, од Косова до наших виталних материјалних ресурса. Док то ради крије се иза онога што је донедавно код Срба имало велики ауторитет. Зна да је лакше красти када се рука не види. Проблем је што му се заклони круне. Један од њих, већ врло порозан, јесте Српска православна црква. Ако су од неке институције грађани очекивали да дигне глас због косовске велеиздаје – да покрене литије као у Црној Гори против Милове безбожничке и антисрпске власти, и против Вучићевог режима који је продао Косово – онда је то СПЦ. Међутим, ништа се није десило. Порфирије је у потпуности постао Профитије. 

То све већи број Срба види и осуђује. Додуше, немало је још и оних који нису у себи преломили да је издају потребно тако назвати макар у њој учествовао и патријарх, па и даље збуњено кукају због наше националне зле судбине, али избегавају да преломе и именују унутрашње кривце за то, те крену у ослободилачки „бој“ против лажних величина које су у функцији нашег слома. Псују мачка у потоку, осуђују спољне силе зла, али избегавају да то учине и са њеним домаћим слугама – или бар некима од њих – где спадају Вучић, Порфирије и њима слични „великани“. 

Да би тако било и даље, Родић хистерично брани карикатуру од патријарха. Он је спољни бедем одбране Вучића, али и Филиповог самозаваравања, да није исто што је био неки од бедних прес секретара српског слуге Ј. Б. Тита, који му је помагао у комадању Србије 1974, Драже Марковића. Његову кривицу ни најмање не умањује тзв. „Плава књига“ (1977) – од које је узгред буди речено и одустао када је схватио да је Броз љут – којом се накнадно малчице бунио због тога што је уз његову помоћ просуто српско млеко (покрајине су фактички издвојене из састава СР Србије). Филип и њему слични би исто тако да профитирају од издаје а онда да се јефтино позерски ваде. На њихову несрећу неће се још дуго огледати у искривљеном огледалу. Примиче се крај диктатуре Алека без Косова. И неверне Томе полако али сигурно почињу да увиђају да је овом народу он већи душманин од четири чувене турске дахије скупа. 

Порфирије ФОТО: СПЦ

Родићу за утеху, бар ће и даље некоме моћи да поручи да је сачувао „част“ и „професионални дигнитет“ јер је доследно тврдио да је Вучићева косовска политика добро осмишљена. Курти можда то запази и награди га неким местом у косовској „дипломатији“, као што је то био случај док је служио неком од српских режима пре овог садашњег одлазећег. Живот је пун парадокса. Ако у Русији чудна расколничка секта коју предводи распоп Еустахије поштује поменутог Јосифа као „Светог Стаљина“, што онда и Фићко не би постао Родићи, и био „амбасадор“ Косова у, рецимо, пријатељској му Либерији? 

Према свецу и тропар. Добро му иде учење језика па ће савладати и албански, а може да поведе и Профитија, све са блиндираним Мајбахом, да му буде возач-исповедник, пошто га пробуђени Срби најуре са чела своје кровне национално-верске институције каква је вековима била Српска православна црква. То морамо да урадимо јер ако после пада Вучића не буде свестрано пресечена политика националне издаје која је под његовим „жезлом“ метастазирала – од државних институција до цркве – биће да смо џабе кречили! 

Драгомир Анђелковић