Будимир Вујачић, чувени репрезентативац, првотимац Партизана, Војводине и лисабонског Спортинга, ретко збори у јавности. А, кад збори – то звони!
Гостујући у подкасту „Wисх&Гоал“, Вујачић није остао недоречен. Напротив!
„Партизан је део мене, моје, фамилије, религија! Последњих година, ипак, многе ствари у клубу ми се допадају. Не идем на утакмице, тамо ћу кад Партизан буде слободан! Кад буде имао нормалну скупштину, спремну да независно одлучује шта је најбоље, без политичких директива“, отворен и доследан себи био је Будимир Вујачић.
Не свиђа се некадашњем првотимцу црно-белих ни актуелна ситуација.
„Ни са новом гарнитуром, није то слободан клуб. Желим најбоље људима у Партизану, са некима сам и играо. Не свиђа ми се, ипак, начин на који су дошли у Партизан. Ту је њима и место, међутим, начин доласка није добар. Жао ми је што се у Партизану лоше ради, то дуго траје.“
Уз кратак осврт:
„Да не говорим о претходној гарнитури, чији генерални директор је највеће достигнуће у каријери имао током организовања једнодневног семинара правника на Златибору. Тотални фудбалски аналфабета, замислите да генерални директор Партизана нема везе са фудбалом. Замислите то! Ту је био и финансијски маг из деведесетих, оставили су клуб у дебелом минусу. Опет, неко је те људе довео, нико не пита ко. Нису сами дошли, дебело су клуб вратили у рикверц.“
Није Вујачић желео да затвара очи пред очигледним проблемима. Нити прихвати замену теза!
„Партизан се перфидно уништава! Нос је милиметар изнад дубине мора, може да дише, па кад га загњуре изађе на површину за мало ваздуха. Онда се појави Зоро са маском, онај који све спашава, пошто је претходно уништио. Као доброчинитељ, хоће све да спаси, народним парама, које нису његове хоће да спашава све, па и Партизан.“
Не свиђа се легендарном фудбалеру запажене каријере актуелни тренутак.
„Драго ми је да се много улаже у спорт, поготово фудбал. Волео бих, ипак, систематичнији рад, а не да нове стадионе једе паучина. Какав бих био спортиста да ми није драго што се улаже у фудбал? Постоје, ипак, други приоритети, имамо болесне деце, лечења СМС порукама… Није добро да се за то време милиони убацују у Партизан. Да не говорим о комшијском клубу, где је то много издашније. Не свиђа ми се то.“
Зато је Вујачићева порука више него јасна:
„Волео бих да видим здрав Партизан, али неће бити лако да се извуче, ко год да дође! Партизан ће једино бити слободан кад Србија буде слободна! Фудбал је као и друштво тотално срозан. Много агресивности, криминала, мањка емпатије! Друштво је замућена текућина, муљ се нашла на површини. Волео бих да Партизан, или Звезда, буду прваци, а да тренутни председник не навија за тај клуб. Руку на срце, Партизан је имао успехе, освајао трофеје, у време партизановца Тадића. Сада имамо другачију причу. Не бих да упоређујем, далеко од тога. Вероватно је и тада било маћехинског односа тада према Звезди. Тамо су били моји пријатељи, бивши саиграчи, којих сада нема у комшилуку. Хоћу да будем поштен, не да гледам као партизановац. И таква је ситуација у последњих 18, 20 година! Хоћу да шампион буде најбољи, а не зато што председник навија за њега. Није нормално!“
Дотакао се Вујачић и проблема са навијачима и дисциплиновања трибина.
„Престао сам да идем на стадион кад су навијачи почели да прескачу ограде и туку оне који другачије мисле. Много је битно шта мисли искрени навијач Партизана са истока, или запада, мисли. Не свиђа ми се подела, знамо добро ко је и због чега иницирао такву поделу. Нема тајне. Не волим навијачи са комерцијализованим навијањем…“
ФОТО: Фонет
Текст: Спорт клуб
