Таблоиди пишу у маниру како је „Карлеуша сахранила Мадону!“, и ако којим случајем обитавате у режимском универзуму, лако се можете запитати ко је инструирао ту Мадону, ако јој је то уопште право име, да ради против Србије.

Да у Србији у којој живимо сви ми, обични смртници, постоји и једна паралелна Србија која има неку своју стварност, било је свима јасно када је премијерка Ана Брнабић ономад, недуго након великих трагедија у ОШ „Владислав Рибникар“ и селима Дубони и Малом Орашју, изјавила да „систем није заказао“.

То је један универзум у којем све функционише беспрекорно и готово никад се ништа лоше не дешава, а кад се деси, па Боже мој, дешава се и у свету, нећемо ваљда сад зауставити све зато што су неки од нас имали мање среће, па настрадали. И ништа се у том универзуму није променило од те 2023. године. Сада нам иста та Ана Брнабић, само сада са позиције председнице Скупштине Србије објашњава како у Србији нема никакве политичке кризе.

Напредњачки свемир

Рекао би човек у овом нашем, обичном свету, да би свакако политичком кризом пар екселанс могло да се назове када су ти три месеца у блокади сви факултети у земљи, када су у штрајку просветни радници, адвокати, глумци и остали културни радници, пољопривредници, када пола земље ступи у једнодневну обуставу рада уз најаву нових сличних акција, када од 170 и кусур места у земљи протесте имаш у преко 150, када се дигла чак и дијаспора на свим континентима и када се један за другим смењују протести који су тако велики да више нико ни не покушава да их преброји. А све то зато што си чистом бахатошћу, неспособношћу и корупцијом убио 15 људи. Ипак, у напредном универзуму Ане Брнабић ништа од тога није довољно за званично проглашење политичке кризе. Она је више у фазону „нема овде, људи, ништа да се види, молим вас разиђите се“. И док у Скупштини има ту моћ да посланицима који причају нешто што јој се не допада једноставно искључи микрофон, на улици је ситуација нешто другачија. Бука је огромна, а дугмета за искључивање звука нема.

Док се у овој нашој реалности дешава то да студентима подршку пружа огроман број јавних личности – не само домаћих – од Бајаге, Жељка Обрадовића и Славољуба Муслина до Новака Ђоковића, Марине Абрамовић и Мадоне, у оном другом паралелном универзуму имамо Јелену Карлеушу која се „обрачунава“ са Ђоковићем и Мадоном – на Инстаграм сторијима. Таблоиди о томе пишу у маниру „Карлеуша скресала овоме!”, „Карлеуша одбрусила ономе!“ или мало директније „Карлеуша сахранила Мадону!“, и ако којим случајем обитавате у том универзуму, врло лако се можете запитати ко плаћа тог стручњака Ђоковића и ко је инструирао ту Мадону, ако јој је то уопште право име, да раде против Србије.

Србија у рату

У том паралелном универзуму Србија је већ у рату, а то нам је саопштио председник земље Александар Вучић у Варварину, у паузи између расправе са човеком са инвалидитетом и расправе са госпођом која не воли Братислав Гашић и његову склоност да себе исцртава по зидовима цркава. Рекао нам је председник да је Србија под нападом и споља и изнутра, што је доста чудан синоним за људе који траже правду, поштовање закона и одговорност за корупцију, мада ако си систем успоставио на неправди, кршењу свих могућих закона и Устава и буразерско-кумовским комбинацијама на сваком кораку, онда то јесте напад на све „вредности“ за које се бориш, као и на државу коју си на њима утемељио.

И све је ово, на крају крајева, небитно. Једино је битно да одговорни за трагедију у Новом Саду одговарају, да институције најзад почну да функционишу у складу са законом и да нам се никад више не понови власт која шаље насилнике и криминалце на децу зато што није у стању да прихвати одговорност за сопствене поступке.

Ненад Милосављевић (Извор: Радар.рс)