Најављени као пројекти од стратешког значаја, у 2023. години отворени, стадиони у Лозници, Лесковцу и Зајечару још нису заживели у пуном капацитету. А, кад и да ли ће тешко је и прогнозирати…, пише Спорт клуб.
„Лагатор“, „Дубочица“ и „Краљевица“, парадоксално, најређе у просеку отварају врата домаћим клубовима.
Српсколигашу Лозници понајвише, ГФК Дубочици понекад, Тимоку 1919 – никад.
Лозничани су редовно утакмице Српске лиге Запад играли на свом стадиону. Претенденти на највиши и пласман у Прву лигу Србије нису бриљирали јесенас, међутим, имали су прилику да уживају пред својим навијачима. Барем у репрезентативном стадиону, чија врата су јесенас привремено била затварана због лошег терена, добрим делом уништеног и ванфудбалским стварима.
Играо се и суперлигашки фудбал јесенас у Лозници, ИМТ је био принудно домаћин на „Лагатору“.
Слична ситуација пратила је и „Дубочицу“. Лесковачки прволигаш морао је и у привремена исељења, између утакмица репрезентације са Швајцарском и Данском. И раније се селио из свог дворишта, чекајући Орлове. И ту не би требало да буде ништа спорно, јер новоотворени стадион на најјужнијој коти Србије може да се дефинише и као најисплативија инвестиција. Уз три меча српског државног тима пред пуним трибинама, био је домаћин и Чукаричком, Радничком 1923 у УЕФА такмичењима.
Нажалост, зајечарска „Краљевица“ има статус промашене инвестиције не само у конкуренцији стадиона, већ и знатно ширем кругу грађевинских захвата. Да није било исељења ОФК Београда, нашао би се вероватно неко други да заигра у Зајечару, више форме ради, али… Поражавајући остаје податак – локални српсколигаш Тимок 1919 није могао на нови стадион. Ривале је дочекивао на зајечарском Градском стадиону.
А, ко је имао највише навијача на свом стадиону од домаћих клубова?
У ситуацији кад је и „Бог дигао руке од ГФК Дубочице“, а Тимок 1919 не може ни да приђе својој „Краљевици“, логично да су утакмице Лознице биле и најпосећеније. Дерби са ФАП-ом, средином октобра, испратило је око 2.000 гледалаца. Имали су Лозничани, кроз историју и деведесетих година прошлог века, у знатно скромнијим условима значајнију подршку навијача. Редовно се на старом Лагатору окупљало по 7.000 људи.
Да очигледно није све, нити много, у стадионима, потврђују и слике са „Дубочице“. Лесковачки прволигаш играо је редовно у сабласном амбијенту, пред неколико десетина (!) људи…
Зајечарци, наравно, нису имали претерану жељу да бодре ОФК Београд, нити гледају суперлигашки фудбал, на „Краљевици“. Очекивано!
Фудбалски савез Србије интервенисао је недавно са позајмицом од 600.000 евра за одржавање терена у Зајечару и Лесковцу. Утакмице Првенства Европе младих репрезентација 2027. године играће се, највероватније, на новоотвореним стадионима и новосадском „Карађорђу“. Српска кућа фудбала најавила је да ће државни тим наставити праксу домаћинства ван Београда. Од Лознице, Тимока 1919 и ГФК Дубочице очекује се да направе искорак у организацији и такмичарском смислу.
Прича о новим стадионима и њиховој сврси, није тешко приметити, као обавезну одредницу носи у себи „ће“. Будуће време, у чијој бити провејава констатација да, ипак, проблем српског фудбала није у лошим трибинама, нити неудобним седиштима. Мораће многе друге ствари да се среде како би навијачи поново кренули на трибине.
А, тамо, како и сведоче модерне поруке, очекују ужитак и много више од обичног фудбала…
Текст: Спорт клуб
