Просветни радници су хероји нашег времена.

У земљи Недођији остају без плате, а не погињу главу, док у земљи Недођији плату редовно примају запослени у београдском метроу!

Ако ми неко каже:

“И не треба да приме плату, нису радили, а и кад раде имају цело лето и целу зиму одмор” заборавићу да су ме њихове колеге некада давно училе пристојности!

Александра Ћурчић

Два месеца причаш да пада подршка протестима, јадо, јадни!

Људи јуре твоје наказе по целој Србији, беже као зечеви!

Добијају звиждуке, јаја, брашно!

Твоји сендвичари беже од голоруке деце, твоји сендвичари не могу ни у тоалет на бензинској пумпи!

Не можеш дом културе у неком селу да напуниш, фаце послушника око тебе не одају задовољство, већ страх.

Једино мали од Добоја и Јелена Карлеуша мисле да ћеш се извући из овога.

Падаш хуљо, падаш, и то се не може зауставити.

Александра Ћурчић