Лекаре који користе вештачку интелигенцију пацијенти оцењују лошије, према психолозима са Универзитета у Вирцбургу и Универзитетске болнице Шарите у Берлину.
Студија је открила да се лекари који пријављују да користе вештачку интелигенцију у свом раду доживљавају као мање компетентни, поуздани и емпатични. Ово се односи и на случајеве у којима вештачка интелигенција није коришц́ена у дијагностичке или терапеутске сврхе, вец́ само за административне задатке.
Подаци су добијени након што су учесници, 1.276 одраслих из Сједињених Држава, погледали рекламе за медицинске праксе и оценили различите карактеристике приказаних лекара, према студији објављеној у научном часопису ЈАМА Нетwорк Опен.
Рекламе су се разликовале само у једном аспекту – изјави која указује да лекар користи вештачку интелигенцију у административне, дијагностичке или терапеутске сврхе.
Контролној групи је приказана иста реклама без икаквог помињања вештачке интелигенције.
Аутори студије, Мориц Рајс и Вилфрид Кунде са Универзитета у Вирцбургу и Флоријан Рајс из Института за медицинску информатику Универзитетске болнице Шарите у Берлину, сумњају да би један од разлога за негативну перцепцију могао бити страх да ц́е лекари слепо следити препоруке вештачке интелигенције.
Као и у многим другим областима, вештачка интелигенција игра све важнију улогу у савременој медицини. Међутим, научници су приметили да је однос поверења између пацијента и лекара неопходан за успешно лечење.
„Када лекари обавештавају своје пацијенте о употреби вештачке интелигенције, требало би да покушају да се позабаве потенцијалним проблемима и истакну могуц́е користи“, сумирали су аутори у заједничком саопштењу.
На пример, лекари би могли имати више времена за своје пацијенте када би вештачка интелигенција преузела део административног терета.
„Упркос све вец́ој технологизацији, вештачка интелигенција би чак могла да учини наш здравствени систем хуманијим на овај начин“, наводи се у саопштењу, пише Хина, а преноси Н1.
