У овом периоду, крај децембра и прва половина јануара, сви медији су испуњени вестима о повређивању услед нестручне и неконтролисане употребе петарди. Најчешће је то самоповређивање адолесцената који нису “вични” употреби петарди или су саме петарде неисправне па им експлодирају у руци. Оштећења и повреде су некад стравичне. Али ја не желим сада да о томе пишем. Акценат бих бацио на “нус” појаве која настају употребом петарди.
1. Физичко повређивање “недужних”особа
Доста често се петарда тако неконтролисано, а у неким случајевима и намерно, баци у близини неке друге особе или случајног пролазника тако да приликом експлозије може изазвати неки повреду на најближем делу тела. И такве повреде су доста сличне онима које су настале код самоповређивања односно узрокују телесно оштећење. Прави садизам је када се то чини намерно да би се “уживало” у реакцији оштећене особе. Не често је то пропраћено смехом, вулгарним коментаром или сликањем мобилним телефоном.
2. Реакције кардиоваскуларних болесника
Особа која из “разоноде” употребљава експлозију петарде или је претерано егоистична или уопште није упућена какве последице сама експлозија може изазвати.
Она и код “здравих” и “нормалних “особа изазива изненађење, неки облик стреса ,народски речено избаци је из “колосека. “Нисам медицински радник нити стручњак из те области ,али сам се на неки начин обавестио и о неким појавама из те области. У томе су ми помогли разни медицински часописи или интернет. Тако да све моје тврдње не морају бити медицински образложене већ су коментари настали захваљујући дугогодишњем искуству.
Код срчаних болесника то је драстично другачије. Свака изненадна експлозија доводи до поремећаја рада срца, тахикардији, прескакања ритма, убрзаног рада срца и драстичног повећања срчаног притиска. То су појаве које нису за потцењивање а камо ли за смех. Још ако је тај болесник имао и неки бај-пас последице могу бити катастрофалне а некад и трагичне. Зато Вас молим не играјте се туђим здрављем.
3. Психички болесници
Психички болесници веома тешко преживљавају изненадне експлозије. Неки се још више повлаче у себе, отуђују од друштва и једва преболео изненадни стрес.
Друга група болесника може да реагује агресивно. И ако се та агресивност усмери ка починиоци бићу груб и одобрићу је, мада друштвено то није исправно. Али најчешће њихове реакције су окренуте ка најближој особи, јер не знају или нису виделе починиоца. То окретање најчешће доводи до вербалног сукоба а понекад и до физичких обрачунавања.
4. Аутистичне особе
Средином прошлог века ,статистика каже да је тек сваки 60-80 житељ, од сто узорака имао неки вид аутизма, што значи нешто око 1,5% популације. Сада статистика каже да се тај број тако увећао да је сваки 10-15 житељ обухваћен неким обликом аутизма. Кажем неким обликом јер у медицини се они градирају од 1 до 20 различитих облика. Али за све аутистичне особе је заједничко да веома тешко подносе претерану буку. Њима, а ми то не можемо да разумемо, смета и претерана саобраћајна бука. Можете замислити како ће реаговати на изненадну експлозију петарде. Њихова реакција је непредвидива. Од хистеричног и незаустављив плача, до бесомучног тркачког бекства са места догађаја. И то није тренутна ,пролазна реакција. Такво стање траје данима и данима. И уместо да гледамо да на сваки начин те особе социјализујемо ми их на тај начин све више удаљавамо од друштва и терамо да се још више повуку у свој унутрашњи имагинарни свет.
4. Животиње
Како сам добар део свог живота провео у приградском насељу то сам се често сусретао са животињама Били су то најчешће пси и мачке, које сам и сам чувао као кућне љубимце, али и доста “пољопривредних “животиња.
И док су мачке и пси у време интензивног коришћења петарди реаговале тако што су тражиле најзабаченије и најскровитија места у згради или дворишта, дотле сам био очевидац када су до тог тренутка мирно и “љубазни” пси луталице мењали свој однос према околини. Претварали су се у агресивне животиње које су инстиктивно желеле да сачувају своју територију Нису нападале само бациоче петарди све који би им се приближили на “угрожавајући” близину. А онда су проглашавање за опасност по околину и уз помоћ задужених служби били одатле елиминисани. Нико се није питао шта је узрок таквој промени Нико се није питао да ли се тим гестом нарушава природни ланац суживота
Испричаћу Вам још један веома драстичан случај. Из мени неразумљивих потреба један адолесцент је бацио петарду у близини запрежних кола у којима су били упрегнути коњи. Уплашени експлозијом дали су се у бесомучан тек. Узалуд је газда покушавао да их смири. Они су “лудачки “трчали иако су били у запрези… Пролазници су се једва склањали да не буду повређени. А актер тог догађаја је све то мирно снимао телефоном. Највероватније желећи да се сутрадан похвали својим “успехом” и заради што више лајкова. Неки пролазници су хтели да га на лицу места казне .Неки од присутних су хтели и физички да га казне. Неки су хтели и да му разбију телефон. Присебнији су их одвратили од тога и, као и убедили да ће они законски одговарати јер је физичко кажњавање малолетника законски забрањено као и уништавање његове приватне имовине.
Ако сам овим дописом успео да смањимо употребу бар једне петарде мање, ја сам постигао свој циљ.
Тодосије Дикић, наставник у пензији
