Иако смо знали да у Србији има много изборних неправилности, ипак смо пре годину дана остали запањени размерама изборне крађе и манипулације изборних спискова. Чињеница да је интересна група око владајуће странке могла грађане Србије и Републике Српске, по потреби, уласком у јединствени бирачки списак, да премешта из једне изборне јединице у другу као шаховске фигуре, је превазишла све наше претпоставке. ОДИХР и ЦРТА су сваки направили своје детаљне извештаје, а Европски парламент је донео резолуцију у којој констатује да су децембарски избори 2023. године били нерегуларни и да је потребна међународна истрага. Била сам убеђена да ће борба за унапређење изборних услова бити највећи задатак свих нас који желимо другачију Србију.
И где смо сада, годину дана касније? Ништа се око унапређења изборних услова и јединственог бирачког списка није суштински померило, а медији су и даље под изразито већинском контролом владајуће коалиције. Одуговлачи се са бирањем нових чланова РЕМ.
Мањкави изборни услови су потиснути у маси других дешавања. Озбиљни инциденти на локалу су остали у сенци великих страдања. Пратили смо суђења одговорнима за масовна убиства у О.Ш.. Владислав Рибникар и у местима Дубона и Мало Орашје и са неверицом примили вест о погинулим и повређеним приликом пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. У светлу таквих трагедија, повећана појава канцера у Источној Србији као последица великог загађења животне средине, праћена натпросечно високом смртношћу становништва, пролази скоро незапажено. А мањкаво снабдевање пијаћом водом и непостојање канализационе мреже у не малом делу Србије делују скоро тривијално. Сви ови немили догађаји су последица истог модела управљања који за циљ има потпуно пустошење земље и безобзирну крађу њених ресурса уз недодирљивост виновника и одговорних.
Кад је власт порекла своју одлуку да одустаје од пројекта Јадар, први пут сам током 2024. године стекла утисак да се осим туге за страдалима јавља нова енергија, енергија масовних протеста против злоупотребе природних ресурса. Ти масовни протести по целој Србији, посебно импресивни по малим местима која не памте већа окупљања, усмерили су пажњу јавности на кључне теме. Почели смо да причамо о одговорности и солидарности и о потреби да имамо власт која брине о добробити грађана, а не о својим личним материјалним интересима. И надала сам се да ће та енергија бити довољна да раскринка друштво у којем живимо, модел управљања који нам буквално ради о глави. Брига за сопствену и будућност ближњих је покренула људе да устану против корумпиране и грамзиве власти. Али тек је несрећа у Новом Саду показала све размере наше свеопште угрожености. Указала је да нема дела Србије где је јавни простор безбедан.
И зато хвала студентима који су ту егзистенцијалну опасност за наше друштво осетили и започели процес промене. Процес заснован на једноставним принципима људскости, правдољубивости и солидарности. Они су се, као одговорни грађани, обратили држави и њеним институцијама, иако добро знају мањкавости нашег система и наших институција. У томе је значај њиховог ангажмана јер они не руше, они желе да обнове институције угушене хоботницом партикуларних интереса. Они верују да упорношћу и масовношћу могу систем да врате на минималне поставке рада по законским прописима.
Захваљујући таквом приступу, студенти су добили велику подршку академске јавности и грађанства. Намере су им искрене и неоптерећене традицијом која у Србији никад није у потпуности прихватила демократију као владајући принцип. Јасно је да студенти не могу и не треба сами да изнесу велики посао промене нашег друштва. Уосталом, они су своје захтеве јасно изнели и на њих очекују прави одзив и суштинско деловање. На нама је да изнесемо остало.
У том таласу импресивне солидарности ипак недостају неки који не би смели да изостану, а то су, на пример, заводи за здравствену заштиту студената односно студентске поликлинике у Београду и другим универзитетским центрима. Студентска поликлиника у Београду је увек била уз своје студенте током ранијих студентских превирања, сада је нема. За остале поликлинике немам информације. Ове установе посебно спомињем јер је ангажман на блокадама исцрпљујући и важно је да студенти знају да имају и ту врсту подршке. Такође не треба заборавити ни најављене претње деловања разних неформалних батинашких група у служби власти.
Грађански притисак на владајућу странку
Управо из разлога растућих тензија због неспремности владајуће странке да одговори на здраворазумске захтеве студената, сматрам да је важно да дође до повезивања друштвених и политичких актера који заједно могу да изврше грађански притисак на владајућу странку. У овом тренутку има доста друштвених група и организација, као и политичких актера који активно делују у јавности. Нажалост, степен међусобног поверења у целом друштву је до те мере нарушен да отежава повезивање и интензивнију сарадњу разних друштвених и политичких актера. Мислим да успостављање минимума поверења представља предуслов за успешно заједничко деловање. То је мукотрпан посао који тражи много стрпљења.
Иницијатива ПроГлас управо ради на таквом повезивању и сарадњи са чланицама Слободних организација Србије. У оквиру ПроГласа такође разговарамо како са грађанима широм Србије тако са експертима о неопходним мерама надстраначког карактера које би неповратно онемогућиле злоупотребу и узурпирање власти након спровођења транспарентних и фер избора.
Али како доћи до изборног процеса који обезбеђује смењиву власт? То је суштинско питање на почетку 2025. године. Искористимо добар модел који су поставили студенти, ставимо ситносопственичке интересе на страну и покушајмо да истрајемо заједно у борби за промене. Борба сваке друштвене групе, просветара, пољопривредника, радника, младих и пензионера, мора бити наша заједничка борба. Власт се дубоко укоренила и нема намеру да је препусти осим ако на то није приморана. Нема никаквог чаробног штапића нити помоћи са стране, ово је наша борба и мора нас бити довољно.
Акција „Застани Србијо“ је импресивна и цела Србија је застала. Ако хоћемо да Србија заиста стане, то може да се деси само ако верујемо једни другима и ако смо солидарни. Ако смо јединствени у деловању и усмеримо напоре ка обезбеђивању услова да се реализује промена, успех не може изостати. Ова 2025. година је свакако година кад те предуслове за деловање морамо да створимо.
Иванка Поповић, ПроГлас (Извор: Радар.рс)
