Бриж је без сумње један од најорганизованијих клубова Европе, а ту част дугује фантастичној омладинској школи и разгранатој скаутинг служби, пише Моззартспорт.
Као некад Порто Жозеа Муриња. Или Борусија Дортмунд Јиргена Клопа. Или Ајакс Душана Тадића. Добро, можда Клуб Бриж није баш добацио до саме завршнице, али овај нови формат Лиге шампиона и јесте осмишљен баш како би се та ситуација избегла и како би великани могли да акумулирају милионе док размењују лопте један с другим. Међутим, нов систем оголио је истину која не прашта: новац је битан, али новац није пресудан и то што си богат не значи да си најбољи. Па ће тако вечерас такмичење завршити Реал Мадрид или Манчестер Сити, већ је испао Милан, а даље иду – Фајенорд и Клуб Бриж, јунак ове наше приче.
Јер Бриж није овде случајно, нити је као својевремено Ајакс годинама чекао златну генерацију да јој придода Тадића и поведе је ка полуфиналу Лиге шампиона. Не, Бриж полако и сигурно успева да се избори за имиџ једног од највећих малих клубова Европе. На “Јан Брејдел“ стадиону се тачно зна шта ко ради и овај резултат није никаква сензација, јер Бриж је у осмини финала Лиге шампиона био и пре две сезоне (у групи био испред Бајер Леверкузена и мадридског Атлетика, затим га изударала Бенфика), а прошле је играо полуфинале Лиге конференције и испао од Фјорентине.
Додуше, ове сезоне јесте имао мало среће у првој фази такмичења. Прошао је тек као 24, последњи дакле. Иза себе оставио загребачки Динамо и то само на основу боље гол разлике. Да је, рецимо, Динамо од Бајерна изгубио са 2:6, а не са 2:9, хрватски тим би ишао у бараж. Овако, отишао је Бриж. Никоме није претио, јер је у првој фази лако губио од Борусије, Милана и Ситија. Али је савладао Штурм, па уз мало среће Астон Вилу, затим Спортинг, играо нерешено са Селтиком у Глазгову и Јувентусом код куће.
И онда се обрушио на Аталанту.
“Бајка је овог пута у Фландрији, а са истим бојама и талентованом академијом Бриже је Аталанти украо улогу. И добио је бољим фудбалом, брзином, интензитетом и агресијом, свиме оним што је последњих година Аталанту чинило тако успешном“, писала је италијанска Ла Стампа, успут се дотакавши једног од темеља Брижовог успеха.
Омладинске академије наравно. Јер на њој и на маестралној скаутинг служби изграђен је модеран Клуб Бриж. Примера ради, у Бергаму синоћ Бриж је у стартних 11 имао четворицу момака које је сам и лансирао: левог бека Хоакина Сејса, штопере Брендона Мехелеа и Максима де Кујпера, те апсолутног јунака вечери 19-годишњег Шемсдина Талбија, двоструког стрелца против Аталанте.
Талбија је Бриж довео још као десетогодишњака, када он није ни знао холандски језик који се говори у Фландрији, па је отац сваког дана сваког дана прелазио 100 километара од Моленбека до Брижа да му донесе храну за наредну недељу, јер му се она у клубу баш ни ије допадала. Чули сте наравно за Моленбек, последњих година нажалост најпомињанијој белгијској дестинацији после силних терористичких напада и чувеној по бројној имиграцији из северне Африке. И Шемсдин је из Магреба, Мароканац. И много битније: паклен играч! У Брижу су то одмах схватили и мада су знали да ће са брзином од 35,9 километара на час засигурно да игра у нападу гурали су га на бека, само да би тада буцкастом дечкићу развили радне навике и научили да игра одбрану. Кад је то савладао, гурнут је напред.
Талби, најмлађи Белгијанац са два гола у једном мечу Лиге шампиона, само је једна од бројних успешних прича Брижове академије. Она је рецимо изродила и Лоиса Опенду, који је после отишао у Ланс за 15.390.000 евра. Или Шарла де Кетелареа, који је са ценом од 37.500.000 евра и даље најскупља Брижова продаја.

Ту долазимо до другог стуба Брижовог успеха, а то је – скаутинг служба. Де Кеталере јесте рекордна продаја, али клуб је ипак највише приходе остваривао на играчима које је претходно довео за ситан новац.
Није наравно ни само до новца који је скаутинг служба унела у клуб. Бар не само продајама. Има и до резултата који су донели Брижу. Пре две године су од те осмине финала Лиге шампиона приходовали нешто мање од 50.000.000 евра. Ове сезоне већ су пребацили 60.000.000 евра. А у цео тим који их је ту довео уложили су – 42.200.000 евра.
Није шала, када одуземо четворицу момака из омладинске школе толико је Бриж дао за све остале чланове стартних 11 у Бергаму.
Поменути Цолис је са ценом од 6.500.000 евра најскупље појачање Брижа у овој сезони, а укупно су на сва потрошили 31.050.000 евра. Зарадили наравно двоструко више – 71.650.000 евра, понајвише продајом Тијага. Али није то никакав изузетак, то је правило. Све уложено “дуплирали“ су и прошле сезоне када је златна кока био Абакар Сила, пре тога Де Кетеларе и тако редом. Ретко се Брижу деси да послује у минусу.
И опет међу 16 најбољих у Европи. Други пут у три године, а између те две сезоне умувало се и то полуфинале Лиге конференције. Што би рекао Симон Мињоле, голман који је синоћ скинуо и пенал Адемоли Лукману…
“Ускоро ћу напунити 37 година, а дуго се нисам овако најежио. Хајде да уживамо у тренутку. План ћемо сигурно имати“.
Нек се спреме Лил или Астон Вила. А, шта год да се деси, Бриж ће следеће сезоне само да буде још бољи.
Текст: Моззартспорт