Један човек у једноме режиму толико је изгубио контакт са реалношћу, да свако даље форсирање комуникације с јавношћу које подиже перцепцију о његовом тренутном стању не само што додатно огољује систем на којем режим почива – да је институционално разорен и усмерен искључиво према потребама једног човека, већ и указује да се читав режим дезинтегрише и пара по свим шавовима.
Тако актуелне догађаје и збивања у светлу студентске и општенародне побуне види психолог Ана Мирковић.
Она каже да данас једне, сутра друге поруке; набуситост, осорност, агресивност, бес, говор мржње и велика количина панике, фрустрације и претњи… дакле све оно што се, како сматра, никако не би смело очекивати од човека на тој позицији… карактерише нашу реалност, али с друге стране наглашава и да то додатно мобилише оно најлепше што су студенти последњих месеци пробудили у људима – солидарност, емпатију, веру, наду, љубав.
“Режиму не вреди ништа јер слобода незадрживо и незаустављиво граби ка свом циљу, а раширених руку је чекају побуњени грађани на улицама Србије. Надам се да ће у овој културној и емоционалној револуцији први пут доћи до смене једног режима – само љубављу”, наводи Мирковићева за портал “Симптом”.
Поручује да је потребно јединство и солидарност свих антирежимских елемената у одбрани слободе и елементарне правде, чији су студенти свакако “најпрестижнији део”, јер је власт, каже, непредвидива и спремна само и искључиво на продубљивање репресије, али се не усуђује да прогнозира трајање читаве приче “ослобођења Србије”.
“Важно је наоружати се стрпљењем и челичним нервима. Једно је сигурно, општенародни бунт толико је велики да овај накарадни и продиктаторски систем нема никаквих шанси да опстане даље”, поручује Ана Мирковић.
СТУДЕНТИ ПРОБУДИЛИ НАДУ И ПОКРЕНУЛИ ДРУШТВО; НА ДЕЛУ ЧАРОЛИЈА “ДЕЛЈЕНЈА НАДЕ”
Упитана шта говори о друштву, када студенти на практично сваком кораку којим по Србији ходе, бивају дочекани уз сузе, попут ратних ослободилаца, она каже да су људи почели да губе наду “да је смена једног оваквог режима, који не почива ни на једном демократском принципу, уопште могућа”.
“Та тама је бивала све мрачнија и мрачнија и људи су увидели да на изборима не може да се победи јер је све заблокирано (изборне крађе, намештања, куповина гласова, притисци, лажна пребивалишта на локалу итд.); да се медији готово не могу ослободити, и онда, у тој некој рационализацији сопствене немоћи, почели смо да говоримо да је тако и другде у свету, да нигде није добро, да је свуда неки мрак итд. Међутим, догодили су се студенти”, објашњава Ана Мирковић, напомињући да кад они, али и средњошколци пешаче, дешава се један тренутак “у коме се враћа огромна количина наде, да можемо живети у нормалној земљи”.
Даље наглашава да сузе и емотивни набој код људи долазе из два извора: први је фрустрација – што се сами нисмо потрудили мало раније и “што смо пристали да будемо понижени, потлачени, од стране једног тако лошег одабира људи”, а с друге, “обузима нас милина што та и таква деца, коју смо одгајали, показују надљудску спремност и напоре, велику одважност и одлучност…”
“Када сви они дођу у контакт са онима који више од деценије живе у тоталном мраку, ствара се чаролија ‘дељења наде’, као и повратка идеје да овај мрак није и наша коначност, и да се светлошћу може отерати тама. Отуда такве реакције”, појашњава саговорница.
ПРОТЕСТНИ БУНТ СВЕ ВЕЋИ И СА СВЕ ВИШЕ ОДЛУЧНОСТИ И ЕНЕРГИЈЕ
На питање сматра ли да смо у завршној фази одбране елементарних начела слободе, правде, истине… Мирковићева истиче да би волела да је тако.
“Било би добро да је овај малигни и токсични режим у финалној фази одласка. Али како су се показали као непредвидиви, будући да су све само не демократски дефинисан систем који би на један овакав притисак одговорио на одређен, пожељан или логичан начин, читава ситуација можда и потраје. Оно што је важно јесте да се протоком времена не расплињује енергија и не губи снага. Такође, делује да не само да се не осипа број свих оних који протестују него да је бунт све већи, уз све више енергије и одлучности”, подвлачи Мирковићева.
Ана Мирковић је психолог и оснивач “Института за дигиталне комуникације”. Била је сценариста и водитељ серијала “Породична мрежа”.
Симптом.рс
