Министри са најимпресивнијом имовином су Братисав Гашић који са члановима породице поседује етно-село, станове, зграде и земљиште вредне више од 23 милиона евра и Ненад Поповић чије компаније у Русији, упркос санкцијама на које су их ставиле Сједињене Америчке Државе, остварују вишемилионске приходе, открива ново КРИК-ово истраживање у оквиру рада на бази података о имовини политичара.
Иза њих је бивша министарка Ирена Вујовић која са члановима своје породице поседује некретнине, углавном лоциране у београдском насељу Дедиње, вредне преко 13 милиона евра, док је министар Дарко Глишић надомак Уба изградио хацијенду чија је вредност процењена на 650.000 евра.
КРИК открива и да функционери и њихови супружници избегавају да одговарају пред законом, оглушују се о позиве и одлуке суда и позивају на имунитет, због чега се поступци развлаче и застаревају, а они не сносе никакву одговорност. Од 32 министара владе Србије састављене прошле године чију имовину је истраживао КРИК, само двоје је желело да разговара са новинарима и да грађанима одговори о томе како су стекли некретнине и прокоментарише поступке вођене против њих.
КРИК је открио и да је Глишићева бивша емотивна партнерка, радница Поштанске штедионице у Краљеву, у периоду док су били заједно купила стан у Краљеву, али и апартмане у популарним српским туристичким центрима – на Копанику и Дивчибарама који вреде преко 175.000 евра.
Породице и других истакнутих политичара такође су увећале своју имовину након што су њихови блиски дошли на власт.
Тако је мајка Александра Мартиновића, иначе пензионерка, у последњих десет година купила два стана, један у Београду, а један у Новом Саду. Ови станови вреде око 350.000 евра.
Сем занимљивих открића у вези са имовином, новинари КРИК-а су истраживали и компаније које се налазе у власништву ових политичара, али и прекршаје и друга кршења закона која су починили.
Министар Новица Тончев је интересантан у вези са обе ове теме. Његова компанија „Тончев градња” у последњих 16 година добила је више од осам милијарди динара (око 68 милиона евра) из буџета, а Тончев је као министар склапао послове без расписивања тендера, пребацивао новац другим компанијама без уговора и плаћао из буџета своје сараднике у приватном сектору – иако је у оквиру министарства за те послове већ имао особе које су запослене и плаћене.
Бежање од закона
Политичари суочени са одговорношћу за прекршаје често игноришу позиве суда, не плаћају новчане казне, па се чак не обазиру ни на осуђујуће пресуде. КРИК је нашао доказе оваквог понашања код неколико министара и чланова њихових породица.
Тако, министарка Милица Ђурђевић Стаменковски је три пута осуђивана на новчане казне због саобраћајних прекршаја, а пошто их није платила оне су замењене казнама затвора. Она је, међутим, игнорисала ове пресуде, није се одазивала на позиве да одслужи затворске казне и то је на крају застарело.
Текст: КРИК
