Докле иде и куда нас води параноидна власт једног човека са озбиљним менталним поремећајем и како се шири од централног комитета Ћациленда, од телефонског разговора са локалним ћацијима у Мокрањчевом Неготину.
Наиме, вечерас 22. јула требало је да се одржи у оквиру Неготинског лета вече посвећено нашем великом и преминулом уметнику Љубиши Стојановићу Луису, “Мој живот је моје благо”, почасном грађанину Неготина, по мајци рођеном Неготинцу, дугогодишњем донатору штићеника из сиротињског дома, музичару светског гласа.
Требало је да се по седми пут одржи на централној свечаности на радост Неготинаца, Крајинаца и свих грађана широм Тимочке Крајине, али је дан пре напрасно отказан од стране ТО општине Неготин са изговором (каква дивна лаж), због техничких разлога. Суштинска, шизофрена поремећеност свих локалних ћација из општине Неготин и туристичке организације, као и њихових ментора из престонице јесте због подршке студентима Марка Луиса, сина покојног Љубише, иначе иницијатора и певача који је требало да наступи.
То узбуђење које се шири паланком, и није први пут. Давне 1996. Неготинци су отказали гостопримство беседнику на отварању “Мокрањчевих дана”, нашем великом песнику блаженопочившем Љубомиру Симовићу из сличних разлога. Болест није санирана и поново се јавља са још тежим импликацијама и не види јој се крај.
Моментална хоспитализација је неопходна, јер ово поприма пандемијске размере.
За сваки случај и бина је демонтирана, али пумпање ће се наставити упркос свему и то још дуго, а заборавити неће никада још једна брука града у коме не живи више Мокрањчев дух, пореметио се услед оваквих потреса.
Синиша Стојчић
