Данашњи дан пре 40 година био је један од најтужнијих за навијаче Партизана. У легенду је отишао Драган Манце.
Стадион Партизана. Играч са бројем „9“. Шанса и гол. Спикер узвикује „ГОЛ, ГОЛ, ГОЛ! Стрелац за Партизан је Драган Манце!“. А Драган трчи ка Југу, клиза на коленима и подиже руке високо. Превисоко је отишао пре равно 40 година. Тог 3. септембра 1985. године стало је све у Југославији када је дошла вест – Драган Манце је погинуо.
Није било навијача Партизана који није лио сузе, па чак ни навијача Црвене звезде, без обзира колико им је Манце задавао главобоље у вечитим дербијима. Био је цењен, вољен и поштован. Београдски шмекер, увек је негде журио, па тако и тог дана – на тренинг у Земунело. Да би сачувао туђи живот жртвовао је свој. Други кажу, брзо је живео, пребрзо је и отишао. Манце је оставио неизбрисив траг у историји Партизана, па и југословенског фудбала.
„Момци, малочас је погинуо наш Драган. Тренинг је завршен“, рекао је то Ненад Бјековић и бризнуо у плач. Плакала је читава црно-бела породица, цела Југославија.
Памтиће Гробари посебно голове Квинс Парк Ренџерсу, али и онај 1983. године Динамо Загребу на „Маракани“. Тада је Партизан као домаћин морао да игра на стадиону највећег ривала. Играо је за титулу првака Југославије. Губио је 0:2, а онда је Манце одлучио да уђе у историју. Постигао је гол за изједначење, резултат довољан да Партизан освоји титулу.
Данас, 40 година касније, Партизан није као онај за који је Манце давао последње атоме снаге, умећа, грациозности и фудбалске интелигенције. Црно-бели се муче, али су у дуелу са Радником одали пошту трагично страдалој легенди. На све то, као на филму – „Парни ваљак“ јури резултат, улази играч са бројем „9“, постиже гол у дресу какав је носио Манце, пада на колена и подиже руке високо – овог пута је то био Андреј Костић.
Пролазио је навијаче, поготово оне старије који се сећају Манцеа, осећај среће, али у исто време и неке сете, јер се увек питају „а, шта би било да није возио тог Пежоа 205 тако брзо“. Поново је цео стадион, 40 година касније гласно узвикивао „Драган Манце!“.
За Партизан је одиграо 279 утакмица и постигао 174 гола. Биле су му само 22 године, погинуо је 23 дана пре 23. рођендана. Нема сумње – уз Моцу Вукотића и Сашу Илића, Драган Манце је највећа легенда Партизана. Било је можда, али само можда и бољих од њега, али је његова појава, карактер, жеља и воља за животом, фудбалом и Партизаном ушла међу срца многих, чак и ван стадиона у Хумској.
И 40 година касније – Драган Манце живи. Није више међу нама, али ће његова величина заувек остати урезана у историји југословенског и српског фудбала, заувек ће бити легенда која ће на стадиону Партизана имати своје место.
Отиш’о си Драгане, остала је туга…
Текст: Никола Париповиц (Избор: Спорт клуб)
