Оставка Јелене Танасковић, сада већ бивше в. д. директорке “Инфраструктуре Железнице Србије”, непуна 24 сата пре њеног привођења због сумње да је починила тешко дело против опште сигурности, испоставила се као обична фарса и представа за народ, јер би њено хапшење док је на функцији доказало умешаност власти, а тиме и много озбиљније кривично дело – корупцију!
Обраћање председника Србије Александра Вучића у уторак у коме је најавио да ће неки “већ сутра поднети оставке”, јасан је знак да је све већ било испланирано – и оставке и привођења чим својевољно оду са положаја на које из је поставила извршна власт – Влада Србије. И све се одиграло по унапред разрађеном сценарију – Јелена Танасковић је поднела оставку (није прецизирала да ли због моралне или кривичне одговорности коју осећа) и непун дан касније приведена је.
Њеним “добровољним” одласком са функције у овом моменту Влада је “скинула” са себе одговорност првенствено кривичну, јер ни она, ни Горан Весић који је пре десетак дана поднео оставку, нису више на положају. Ипак, Влада је “заборавила” то да су они приведени због сумње да су починили тешко дело против опште сигурности у моменту када су били на положају, када су били државни функционери, чиме та иста Влада има одговорност и њихова дела указују на много озбиљнија кривична дела – корупцију. Јер, ако је неколико људи који су били на функцијама на која их је поставила извршна власт и још неколико којима је та иста Влада дала задужења, јасно је да ту организована група која стоји иза свега, а где је организована група у државним пословима – ту је и корупција.
Питање је, међутим, да ли ће истрага о коруптивним делима ићи даље, тј. дубље у власт и да ли ће се стати само на овим привођењима. Јасно је да су они имали шефове по чијим су упутствима радили, али нажалост, у Србији, по устаљеном сценарију, упркос искакању малих шрафова из машинерије, машинерија и даље ради, јер главни механизам ништа не може или не сме да оштети.
