“Србија се умирити не може; режим шта год радио и чему год прибегавао, чини се да је ухватио озбиљан низбрдни тренд, а о смеру којим се креће и не треба имати дилеме: то је пут према крају који је близу”, оценио је новинар Слободан Ступар.
Ступар је за портал “Симптом” изјавио да иако се понекад чини да режим и његов први човек, Александар Вучић, неће на власти дочекати 2026, “прилике у народу су непредвидиве”, а, како каже, “одлике овдашњег менталитета специфичне”.
“С једне стране све делује као да су досадашњи догађаји били као неко предтакмичење или загревање за оно главно и може се назрети да нас чека још врућа јесен него што је било пролеће. У том смислу тешко бих могао замислити да Вучић ‘политички преживи’ у новој, 2026. години… Они убрзано губе подршку и унутра и споља и нема дилеме да је време да овај режим буде оборен. Њихово место јесте на сметлишту историје”, нагласио је Ступар, уз оцену да је, с друге стране, “количина трпељивости у народу неограничена”… те да су у многим аспектима “Срби кукавице”, стога, каже, давање процена није претерано захвално.
Према његовим речима, “машина” којом први човек власти руководи већ 13 година “изанђала је и постала отрцана”, а највећи проблем, сликовито описује Ступар, јесте што је у том “тандркању” повучено у провалију читаво српско друштво.
“Њихов крај јесте веома близу, а какав ће бити тешко је рећи. Негде сам ближи томе да сматрам да неће бити миран и да се ништа неће решити изборима кад год они били одржани. Ако погледамо, толико су зла учинили овом народу и толико се ‘накрали’ да изазивају бес несагледивих размера. Срби су такви, ћуте, ћуте, али кад занемоћа владар знају да буду врло сурови, онакви какав и колико је он суров био док је био моћан”, истакао је Ступар.
Ступар је додао како је сигуран да је овај пут, по смени власти, преко потребно применити оштар облик лустрације тј. реваншизма и да неизоставни део мора да буде “непоколебљива примена правног поретка”, за разлику од 2000. када су се, како наводи, они који су уништили земљу 90-их “кроз иглене уши провукли, да би од 2012. наставили да малтретирају и пљачкају народ Србије”.
Говорећи на тему позиционирања антирежимске стране за време трајања протеста, он је похвалио одговоран приступ Демократске странке али и неких других, због, како је објаснио, ничим неусловљене и апсолутно неупитне подршке студентима и побуњеним грађанима на улици.
“Очигледно је и да многи други калкулишу. Зашто, питање је за њих. Поновио сам већ више пута, опозиција би морала смелије и зрелије. Ако и делује, то чини смушено, а често и врло недозрело. Неопходни су одлучни кораци… Нпр. зашто цела парламентарна опозиција није изашла из Скупштине и следила пример неких народних посланика који су све време са побуњеним народом? ко их је задржавао? због чега? Шеме и неке комбинације очигледно пресуђују. Парламент је постао ругло, супротност самоме себи и требало је да га опозиција напусти, најпаметније би било да су све странке изашле“, проматра Ступар.
Осврћући се на још једну актуелну тему, годишњицу протеривања крајишких Срба у акцији “Олуја” и говор председника Србије тим поводом у Сремским Карловцима, Ступар је казао да онај ко је 1995. године подстицао Србе у Хрватској да не прихвате план З-4 нема морално право данас да просипа приче о некаквој угрожености и жртви али ни одбрани Срба убудуће.
“Њихова одговорност за трагичне догађаје и последице није мала и требало би са тим да се суоче. Посреди су само нове и нове манипулације…
“Међутим, и данас, након 30 година, крајишки Срби и даље верују у приче које пласирају УДБА и Вучић, и неће да признају да су испали ‘будале’ јер су веровали Милошевићу, Шешељу, Вучићу и сличним ликовима… Морају се суочити и они са својом одговорношћу такође”, закључио је Ступар.
Симптом/М. М.
