“Опрости им, Боже, јер не знају шта чине.” Али шта ако знају? Шта ако знају, а ипак бирају да гледају како се младост окреће леђа олтарима, како ходочасници одлазе неблагословени, како вере више нема у њиховим очима?
Српска православна црква је постала губитник у историјском смислу. Не зато што је изгубила битку за политичке поене, већ зато што је изгубила битку за душе. Младост се није одрекла Бога – младост је приморана да се одрекне цркве која је више вољна да брани власт него да прими своју децу.
Патријарх Порфирије критикује студенте у блокади, док епархија забрањује уморним ходочасницима да се склоне у храмску порту. Као да нису њихови. Као да су странци. Као да је хришћанство икад одбијало уморних и гладних.
Шта је остало од оне цркве која је преживела турске тираније, комунистичке прогоне, ратове и страдања? Установа која је носила културну матрицу народа сада се претворила у чувара сопственог дворишта. Уместо да буде заклон од метафизичке промаје, постала је ветрењача која окреће леђа олуји.
И док становници Штитара припремају топле оброке за оне који су кренули пешке, док отварају своје куће јер црквена врата остају затворена, питам се: ко је овде хришћанин? Они који деле хлеб и топлину, или они који забрањују склониште у сенци крста?
Црква је изабрала страну. И то не страну Бога, већ страну моћи. А кад црква постане део машинерије, престаје да буде црква – постаје само још једна управна јединица у систему који млади већ гледају са подсмехом.
За сто година, када се буде писала историја овог времена, овај тренутак ће бити запамћен као мрак. Не мрак атеизма, не мрак прогона, већ мрак сопствене издаје. Црква која је могла да буде светионик постала је сведок сопственог пропадања.
Јер нема већег губитка од губитка младости. А ви сте је изгубили. И не можете кривити никога осим себе.
“Опрости им, Боже…”
Али шта ако им нема шта да се опрашта? Шта ако су знали? Шта ако су свесно одабрали да буду губитници?
Стефан Мегић, филолог, писац, колумниста, теоретичар поп културе и главни и одговорни уредник портала Глас Ћуприје.
