Мирним протестима и демонстрацијама потребно је “докрајчити” посрћући “лични режим” Александра Вучића, а било какве провокације “његових хулигана и батинаша” покушати избећи, нагласио је политички аналитичар Драгомир Анђелковић.
Ипак, додаје, уколико дође до ничим неизазваног напада на мирне грађане и студенте, попут прекјучерашњег у Новом Саду, грађани се морају супротставити јер, истиче, “бранити се од насиља није насиље већ самоодбрана”.
“Противници Вучића и нису и не треба да буду носиоци насиља и не треба насиље гурати у први план, али оно што је радила полиција у Новом Саду 1. септембра увече (после комеморативног окупљања поводом 10 месеци од пада надстрешнице) може се уистину назвати ‘терором’ и ‘дивљањем’. Грађани на то имају апсолутно право да пруже отпор јер у том случају полиција више није орган реда него ‘фаланга у служби режима’”, потенцирао је Анђелковић у изјави за портал “Симптом”.
Нови велики протест у организацији студената биће одржан у главном граду АП Војводине у петак, 5. септембра, услед растућих тензија изазваних, судећи према доступним снимцима на друштвеним мрежама и изјавама сведока, појачаном репресијом припадника полиције и снага безбедности. (Декани на два новосадска факултета – Филозофски и ДИФ – ушли су у зграде факултета претходних дана, што је довело до инцидената испред тих установа.)
Анђелковић наводи и потребу за ширењем протестних окупљања јер, како каже, да би отпор био што ефикаснији, не може се препустити само једној малој групи угрожених.
“Морамо да схватимо да ће сутра доћи по све нас, затварати нас и суочавати са ко зна чиме, уколико им буде допуштено да раде све што раде и ако Вучићу успе да потпуно ‘заокружи диктатуру’. Сваки напад мора да буде позив за нова окупљања и спремност грађана да се одупру свепрожимајућем насиљу режима”, сматра аналитичар.
Упитан може ли бунт исходити расписивање ванредних избора у скоријем року, закључно са крајем године, Анђелковић је мишљења да ће Вучић расписати изборе у два случаја: најпре, ако се, каже, велике силе договоре а он схвати да мора да оде са власти; и уколико услед великог притиска са улице процени да ће новим изборима (уз пословичне преваре и махинације) успети да “купи додатно време”.
“У првом случају би (можда) расписао релативно фер изборе, као неку врсту моста, уз гаранције западних центара моћи, да неће бити угрожен и да ће проћи као (еx председник Црне Горе) Мило Ђукановић (након избора 30. августа 2020). Мислим да би му се у том случају пружила прилика да мирно оде ван Србије тј. да напусти земљу.
“У другом би расписивање избора пратиле преваре и већ виђене махинације и злоупотребе којима је склон режим, како би ‘купио још мало времена’. Свестан, ипак, да би, ако би потпуно покрао изборе, то изазвало огромну експлозију беса код народа, вероватније је да би се одлучио на ситније махинације и да покуша да ‘намешта резултате’ као некад у Београду (2023). То би била нека врста недефинисане ситуације где се друга страна нада да може да формира владу, а он потом да проба да ‘купује посланике’ и тако покуша да обесмисли читаву ствар”, истиче Анђелковић, упозоравајући да је Вучић “озбиљан тактичар који се не предаје”.
Било како било, закључује Анђелковић, упорни и неодустајни протести “ломе кичму режиму”, а истрајност доводи до резултата.
“Вучић покушава да исцрпи протестанте и енергију бунта и на нама је да му докажемо да у томе неће успети.”
Симптом/М. М.
