Након јучерашњег јавног позива упућеног свим политичким актерима да се састанемо и организујемо у вези имплементације ОДИХР препорука желео бих да разјасним неке претпоставке.
Легитимитет овим накарадним изборним условима дао је управо колега Алексић, изласком на прошлогодишње јунске изборе и на тај начин разбио јединство опозиције. Он нема морално право да сада позива на јединство. То мора препустити неком другом. Такође, овакво истрчавање је постала његова пракса, прво је истрчавао са предлогом о експертској Влади коју би чинио са Вучићем, па је потом подржао излазак на изборе и сада опет истрчава.
Минимум политичке пристојности и политичког фер плеја, подразумева да се сви ови састанци одрже иза затворених врата, јер такви контакти се праве ево већ више месеци. Противник је преозбиљан за јефтина политичка мешетарења. Потребно је као што сам и рекао да се испоштује став највећег политичког актера, а то је свакако студентски покрет. Студентски покрет колико знамо сачињавају најеминентнији професори и појединци који су за сада у малој сенци, управо да би сачували сопствену снагу. Зашто би је ми сада откривали, састанком у среду?
Такође, Демократска странка, као једна од странака које имају своју инфрастуктуру је већ понудила студентима своју логистику, и Алексић се направио у политичком смислу “глув” за тај предлог. Шта год ко мислио, волео га или не, мора се сачекати и мишљење Драгана Ђиласа, као другог неформалног ауторитета у опозицији јер је тренутно једина странка која прелази цензус самостално по свим истраживањима.
Зато, као неко ко веома добро познаје Алексића, сматрам да је овакав предлог његово најобичније истрчавање, не би ли се у старом добром маниру наметнуо као лидер у овој политичкој ситуацији, а то се напросто не ради. Принцип ко пре девојци, њему девојка за ову тешку друштвену ситуацију не важи.
Студенти су постигли већ невероватно много и не треба их третирати као незреле, нити неорганизоване, а још мање као само једне од актера, када то није тако. Студенти су лидери целог овог процеса и они имају мандат да позову и предлажу. Ми ћемо се томе само одазвати. Ако уопште буде таквог позива.
Поштујмо достигнућа наших студената, то је обавеза.
Народни посланик Жарко Ристић
