Јавни позив посланика Мирослава Алексића из Народног покрета Србије, упућен свим политичким актерима, невладиним организацијама, а, између осталог, и студентима је непринципијелан и веома неодговоран. Штетан је и за студенте и за професоре са будуће студентске листе, а и за озбиљан политички потез студената који тек треба да уследи.
Студенти се свакодневно хапсе, малтретирају и уцењују, али ипак одолевају свим тим притисцима. Успели су, уз све препреке режима, да конкретизују своје захтеве и да од њих не одступају, као и да остану јединствени. У таквим условима, то је историјски успех.
Такође, студенти се не могу позивати, нити третирати само као обичан актер преговора, јер то напросто нису. Студенти су – и ПОКРЕТАЧИ и НОСИОЦИ овог ТАЛАСА.
Улогу позивара за округли сто нису још никоме препустили. Одузимати им иницијативу, сопственим истрчавањем, контрапродуктивно је, али и злонамерно.
Да разјасним: Ја, Александар Кавчић, сада се обраћам у своје лично име, а не у име студената или студентске листе, али не могу да останем нем на овакав неодговоран потез. Студентски покрет је настао као одговор на свеопшту политичку ситуацију у земљи, којој су, нажалост, допринеле и политичке странке опозиције.
Док се студентски покрет пажљиво даље развија и расте, евентуални одговор на позив од стране дела опозиције да се студенти или професори, у овој фази, „представе опозиционим странкама“ би их препустио још жешћим режимским нападима, док их опозиција нити једним потезом не би бранила од тих напада, а то не би водило коначном успеху студентског покрета.
Као новонастали друштвени покрет на челу свенародне буне студенти имају снагу да доведу до промене система. Многи од нас су дали свој безрезервни пристанак за студентску листу, али не и пристанак да се у наше име мешетари зарад процената и рејтинга парламентарних опозиционих странака. Да су те странке у Скупштини Србије радиле свој посао, Србија можда не би ни била у овој ситуацији. Стога позив упућен, између осталих, и репрезентима студената, нема смисла, нити може дати резултат.
Са друге стране, ниједан студентски позив на блокаде узурпираних институција, па и Скупштине Србије која је, од 25. новембра, у стању државног удара, није, уз часне изузетке, прихваћен. Подсетимо да је и Народна скупштина (као и све остале институције) нефункционална, од почетка садашњег сазива нелигитимна, а већ осам месеци је и нелегална, док већина опозиционих посланика покушава да створи привид да је Скупштина једина институција која ради свој посао. Наравно да није, и зато студенти и траже одржавање ванредних парламентарних избора.
Контрапродуктивно је да се нарушава постојећа равнотежа постигнута између студената, професора и академске заједнице, јавним п(р)озивањем од стране политичких странака које немају легитимитет за тако нешто. Легитимитет за позивање је потребно зарадити делима, а не речима.
Зар се у исту раван могу стављати доктори наука, експерти и доказани стручњаци у својим областима, истакнуте јавне личности са озбиљним каријерама и чистим образом, са једне, и сви други политички актери, са друге стране? Не могу, наравно. Само режим има интерес у овом тренутку да се обелодане по сваку цену имена са студентске листе. Моје име можда и није више тајна, али НИЈЕ ни коначно на тој листи, јер је то ипак само воља студената.
Зато поручујем Алексићу и свим народним посланицима за које су, на изборима 2023, гласали опозиционо настројени грађани, да се ману ћорава посла и да већ данас потпишу захтев за расписивање ванредних парламентарних избора и тиме покажу да нису издали грађане који су за њих гласали, јер то су исти ови грађани који су, пре више од осам месеци, устали против овог корумпираног, од народа одрођеног, режима!
Александар Кавчић, професор, изумитељ и оснивач Фондације “Алек Кавчић”
