Многи играчи су симболи клубова за које играју – такозване заставе клубова, навијачи се поистовећују са њима и у тим људима виде све што њихов вољени клуб представља. За Милан је то заувек Паоло Малдини, за Манчестер јунајтед Пол Сколс и Рајан Гигс, за Јуве – Алесандро Дел Пјеро, а за Расинг из Авељанеде – Лисандро Лопез. У каријери је играо за седам клубова, а последњи му је био Сармијенто у којем је после 22 године трчања по травнатим површинама решио да стави тачку.
Његов пут до убојитог голгетера био је све само не лак. Рођен у малом рибарском селу које носи име по аргентинском песнику Рафаелу Облигаду у близини Буенос Ајреса. Његов отац је дане проводио пецајући уз реку, а исту пасију имао је и мали Лисандро, фудбал га је мало занимао, повремено би играо за локални клуб Њубери де Рохас.
Таленат су тада многи примећивали, али код Лисандра није постојала посвећеност према игри и то је била главна препрека. Фудбал је доживљавао искључиво као хоби, пречи су били чамци и рибарске мреже. Од нечега је морао да живи. Ствари су почеле да се мењају 2001. кад је постао пунолетан. Скаут Расинга га је приметио и позвао да дође у камп. Охрабрен подршком породице и другара из краја, решио је да оде, схвативши да му се неће више пружити прилика да оде у тако велики клуб.
Дебитовао је две године касније, али шансу у првом тиму није могао да добије зато што је напад тима из Авељанеде у том периоду предводио још један млади бик – Дијего Милито. Кад је чувени “Ел Принципе” запутио ка Европи, Лопезу се полако отварао простор, што је он и те како знао да искористи. Одиграо је 71 утакмицу, постигао 26 голова и тако себи одшкринуо врата велике сцене и на лето 2005. облачи дрес Порта.
Почетак у Португалу је био као из пакла. Лоше сналажење, носталгија за родном грудом, критике новинара и навијача, скроман голгетерски учинак. Све се то сручило на Лисандра, али све се окренуло у сезони 2007/08 кад је постао најбољи стрелац лиге са 24 гола и освојеном титулом. После тога, следи одлазак у Лион. Задатак нимало лак – заменити Карима Бензему који је отишао у Реал. Такве ципеле би многима биле неугодне, али Лисандро је имао кликер. Као да му је то што воли да пеца заправо помогло у каријери. Увек би био стрпљив, сачекао би прилику и онда немилосрдно слао лопту иза леђа голмана. Као што пецарош сачека да риба загризе мамац, а онда је извлачи на површину.
Иако је била суша трофеја (освојен само Куп Француске 2012. године), Аргентинац је три узастопне сезоне био најбољи стрелац екипе и икона навијача. Лисандров карактер победника и радна етика су били нешто што су присталице Лиона обожавале. Проблеми су уследили кад је за тренера дошао Руди Гарсија. Некадашњи стратег Лила и Роме је Лисандра пребацио на десно крило, како би се у шпицу отворио простор за Бафетимбија Гомиса и одлазак је био неминован.
После одласка из Француске следи најгори период каријере, честе промене клубова и први знаци да полако губи корак. Врхунац је био раскид уговора са Интернационалом из Бразила. Чинило се тада да је Лисандрова каријера готова, али мали сеоски рибар одбијао је да каже последњу реч. Повратак у Расинг 2016. године био му је последња прилика и он ју је зграбио оберучке. Ставио је тим на своја плећа и водио га до титуле у сезони 2018/19. освојивши и признање за најбољег стрелца. Навијачи и данас испредају приче о томе какав су тандем били Лисандро и тада суперталентовани Лаутаро Мартинез. Искусни вук га је узео под своје крило и имао већи утицај на њега него што је имао тренер Едуардо Кудет.
“Освајање титуле са Расингом је за мене била опсесија. Нешто што је изнад свега осталог. То би био најлепши могући крај каријере“, причао је тада Лисандро и играо фудбал још пет година.
Ако погледате његову каријеру, нећете видети пуно трофеја, али постоји нешто што је важније, а то се зове – утицај на екипу. Сваки тим и сваког саиграча је чинио бољим, гурао их напред, био највећи чангризавац, али и лидер којег би сваки тренер пожелео. Такве ствари су некад важније од тога да ли сте освајали титуле или како је то описао некадашњи спортски директор Милана Ариједо Браида.
“Кад гледате Лисандра како игра, то вам је као да у екипи имате Ђенара Гатуза који игра у нападу“.
ТЕКСТ: Моззартспорт
