Власти као да сви ранији аутоголови нису били довољни, забила је још један, тако што је послала своје ђокоцртаче, да сликама црвеног средњег прста обогате градске фасаде по Србији.

Невероватно је да је од претходног текста у овој рубрици прошло само седам дана, али сећате ли се пенис кампање у државно-страначкој режији? Да, мало смо пребрзо прешли преко тога, али можда и нисмо, ипак смо се добро спрдали на тај рачун, но брзо смо се вратили на оно што је фокус, а то је оно чиме сам управо завршио претходни текст – одговорност оних који су криви за смрт 15 наших суграђана у Новом Саду.

Од тада је власт, као да сви ранији аутоголови нису били довољни, забила још један, тако што је послала своје ђокоцртаче, да сликама црвеног средњег прста обогате градске фасаде по Србији. Овај ку*ац од кампање је изгледа кренуо од једне од најумнијих глава које СНС тренутно има, а то је градоначелник Краљева Предраг Терзић, који је на свом профилу први окачио слику црвене руке која показује средњи прст. С обзиром на то да је у питању човек који аеродроме зове „аеродрум“, а зоо-хигијену „зоо-хијена“ и који свечано отвара семафоре, кампања није ни могла боље да прође. Њихов тренутни максимум је да пошаљу своје пешадинце да цртају средњаке по фасадама школа, али се народ брзо организовао и са надвожњака поскидао транспаренте са поменутим садржајем, а скаредни цртежи су врло брзо претворени у цветове најразличитијих боја. И ко онда каже да СНС не чини ову земљу бољом? После ове њихове кампање свакако је бар мало шаренија и веселија, иако им, додуше, то није била намера.

Али тешко ћемо ми једног дана неким будућим нараштајима да успемо да објаснимо да смо имали власт која нам је, на захтеве да се утврди одговорност за погибију 15 људи, одговорила средњим прстом и то не оним фигуративним, већ буквалним. И то црвеним, да не схватимо случајно погрешно да се због нечега кају. Не, они се не кају. Чак и кад је свима јасно да нису у праву и када се цела земља подигне да им то покаже, они мисле да су ипак они у праву. „Да, руке су нам крваве, али вам једном том крвавом руком показујемо средњи прст, јер шта нам можете?!“

Тако смо врло брзо од „Вукови твоји су увек уз тебе!“ дошли до „Ево вам га!“, а колики је ово дебакл био вероватно говори и чињеница да су и најокорелији напредњаци врло брзо одустали од акције, док ботови нису ни покушавали да је бране по друштвеним мрежама. Ваљда са намером да затрпају још један епски гаф у низу, напредњаци су организовали страначки скуп у Јагодини који је требало не знам коме да покаже не знам шта, али је на крају показао да уз вођу им нису стали ни лојалисти, а камоли васколико чланство и симпатизери. Свега 14.000 људи напабирчено је у поморавски град, што је за тачно три хиљаде мање од укупног броја лојалиста, који се вазда крвљу заклињаше на подршку Александру Вучићу. И у ватру и у воду за њега, али добро, можда не морамо баш у Јагодину. Овај број вероватно није много помогао ни дубоко пољуљаном егу вође напредњака, јер је у исто време на протесту у Београду вероватно само редара било више него оних који су доведени у Јагодину да му кличу.

Али, да завршим и овог пута као и прошлог. Све је ово, на крају крајева, апсолутно небитно. Једино је битно да одговорни за трагедију у Новом Саду одговарају, да институције најзад почну да функционишу у складу са законом и да нам се никад више не понови власт која шаље насилнике и криминалце на децу зато што није у стању да прихвати одговорност за сопствене поступке.

Ненад Милосављевић (Извор: Радар.рс)