олитички аналитичар и консултант Владимир Добросављевић процењује да ће се друштвено-политичка криза у Србији само усложњавати и повећавати с јесени, а да је, с тим у вези, сасвим реално и логично очекивање да се у њено решавање укључи међународна заједница.
Како и у ком облику би то било није још могуће предвидети, наводи он, али истиче да Европа сигурно неће мирно и скрштених руку гледати са стране “распиривање нестабилности у Србији, са потенцијалом ширења и преливања на регион”, потенцирајући чињеницу да су “наше владајуће елите потпуно неспремне да управљају кризом, јер да јесу у капацитету да то ураде, то би већ било урађено”.
Бунт студената и побуњеног дела друштва оценио је као “органски”, а десетомесечне протесте крајње очекиваним процесом и “последицом укупног незадовољства огромног дела друштва начином на који се управља државом”.
“Владајуће структуре су до те мере антагонизовале наше друштво, стварале поделе, фрустрације… да су политички противници бивали дехуманизовани (од њих су прављени политички непријатељи а не ривали). Када имате такву слику, логично је да се један велики део грађанства осетио угроженим јер види да се владајућа елита и олигархија одвојила од друштва, а да је држава постала практично само плен у њеним рукама”, поручује Добросављевић у разговору за портал “Симптом”, прецизирајући да то незадовољство види као део једног непрекинутог низа: почевши од ванредног стања у време пандемије ЦОВИД-а (2020), преко трагедија у Рибникару и Младеновцу (2023), случаја Бањска (2023), питања тзв. копања литијума у Јадру (2024), до несреће испод надстрешнице у Новом Саду (2024).
“Читав процес који је градирао временом довео је до тога да се, уместо на неки артикулисан политички начин, бунт излије на улице. Ово незадовољство је свеопште”, указује он.
Говорећи о тзв. посредовању из иностранства у текућу кризу у Србији, наводи неколико разлога за то, пре свих из домена очувања стабилности и безбедности, а подсећа и на пре две године усвојене Владине закључке ОЕБС-ове канцеларије ОДИХР, који се тичу побољшања изборних услова у Србији.
“Србија је најпре на путу ка ЕУ. Европа, сигуран сам, не би дозволила да се криза из Србије излије на суседе. Такође, Србија је децембра 2023. (контаминиран изборни процес, посебно на локалу) преузела на себе обавезу да имплементира 20 и више препорука ОДИХР-а. Због тога су повучена и одређена средства из европских фондова и крајњи рок за нормирање тих препорука је управо крај ове године; међутим, због појачаних акутних тензија и антагонизама у српском друштву, овде ће бити неопходно да се посредује у смиривању тензија, дијалогу око уопште начина одржавања избора, контроле изборног процеса, те онемогућавања свих злоупотреба од стране власти: функционерске кампање, уцењивања бирача, тзв. изборног туризма, односно довођења (и довожења) бирача из једног места у друго итд.”
У том контексту (посредовања) указује на могућу улогу ЕУ коју, каже, власт “никако не треба да потцењује” или да важне европске земље чини љућима, јер, по њему, не би било мудро изазивати их да показују своју снагу на неком слабијем од себе, рецимо нама, тј. да показују да су “кадри да контролишу овај регион за који сматрају да је њихова интересна зона”.
Он даље додаје да је искуство показало да су и демократија и политичка култура “ствар добре воље”, те подвлачи да “ова актуелна гарнитура на власти не осећа да је за квалитет живота, па и политичког живота у једном друштву, неопходно да се понаша на одређени ваљан и исправан начин”…
“Тај исправан и пристојан начин свакако не подразумева да се злоупотребљавају многобројни државни ресурси, који се врло лако могу злоупотребити ако су вам намере нечасне и рђаве”, закључио је Добросављевић.
Симптом/М. М.
