Устани Србијо 
Пре неки дан Вучић рече: „Сад се спремам да до Видовдана напишем књигу како сам победио обојену револуцију у Србији, јер револуције у Србији неће бити“.
Делимично је у праву. Обојене револуције стварно неће бити. Али не зато што ће је он победити, већ стога што и није у току. Евроатлантски фактори који такве револуције организују немају разлог да руше свог квислинга!
Оно што је на делу то је аутентични студентско-грађански мирнодопски устанак. Њега Вучић неће победити. Само је питање времена када ће се његов режим урушити.
Неће се то десити преко ноћи, али полако а сигурно идемо ка томе!
Вучић ако баш хоће да пише неку књигу, када смо већ код тога, могао би као правник да напише једну о заклетви и кривоклетству. Њен назив би требало да буде: „Како сам погазио председничку заклетву и Устав“.
Приликом ступања на дужност – како то члан 114. Устава Србије прописује – председник Републике полаже пред Народном скупштином заклетву која гласи:
“Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.”
Александар Вучић је Устав, узурпирајући овлашћења која му не припадају, темељно кршио уместо да га брани. Извршио је велеиздају по питању Косова и Метохије упркос обавези да штити суверенитет и територијални интегритет Србије. Ниподаштавао је права грађана и законе. Уместо подстицањем благостања становника ове земље, бавио се криминалном и корупцијом на њихову штету.
За све то мора да одговара! А не да он, намештено, хапси друге за корупцију и ко зна шта још. Не зато што, углавном, не заслужују да се нађу иза решетака, већ што на челу колоне која иде ка затвору мора да буде он, кум политике мафије, Александар Вучић!
И обичан грађанин када пред судом положи заклету, а онда да лажне исказе, сноси последице. Кривоклетство се кажњава. А оно је, спрам низа тешких недела актуелног председника, скоро па ништа!
Наравно, док је спин диктатор на власти, а наша држава није правна већ је криминална, неће званично бити постављено питање његове одговорности. Готово све важне системске поре испунио је полтронима који раде за њега, а не за нацију. Штавише, по правилу раде против ње.
Тако, очито, један од њих – професор Правног факултета Универзитета у Београду и уз то члан Уставног суда – неки Владан Петров, без трунке срама каже: „Евентуална повреда заклетве не може бити основ за одговорност председника“.
То је изговорио у контексту Вучићевог усменог прихватања Француско-немачког плана о фактичком признању Косова, 2023. године. И Петрову – који вероватно није баш потпуно правно неписмен, коликогод био политички бескрупулозан – јасно је да је Александар без Косова тиме заокружио своју велеиздајничку, противуставну активност.
Оно „евентуално“, изговорио је реда ради, да не испадне да директно признаје шта његов шеф ради. Но, зато се потрудио да грађанима, и пре него што су то смислили Вучићеви тзв. „лојалисти“, на неки начин покаже окрвављени средњи прст!
Како је, нудећи се господару Вучићу за новог председника Уставног суда, написао: „она (заклетва) не производи никакву правну обавезу“.
Није него! Подразумева се да производи. И тај Петров зна да је тако, а када правна држава почне да функционише, то ће осетити не само садашњи самодржац већ и низ његових извршиоца који му помажу у антидржавној и криминалној делатности.
Никакав изговор није то што ће рећи: „поступали смо у складу са наређењима“. Она не могу да буду изнад Устава и закона!
Али да би тако и било не смемо да допустимо да једне НАТО квислинге смене други (њихови или туђи, није битно), већ морамо да се изборимо да ова земља коначно постане оно што је према Уставу: слобода, правна и демократска држава српског народа и свих других њених грађана! (Гео)политичка бура која је код нас и у свету започела, пружа нам и погодан контекст за то, и прилику да истрошене лажне политичке елите одувамо.
Да би то било продуктивно још да нам се оствари и нада да ће из великих студентско-професорских и генерално грађанских таласања произађи неке нове, одговорније и стручније, политичке снаге!
Драгомир Анђелковић
