У маниру свог политичког оца Војислава Шешеља који је пре много година објашњавао како се адвокат Баровић више пута саплео на кору од банане, Александар Ненадлежни Вучић последњих месеци изговорио је гомилу опасних неистина, почев од тврдње да је дозвољено и пожељно колима прегазити политичке неистомишљенике који одају почаст недужно настрадалим сународницима у паду надстрешнице у Новом Саду, до тога да је деканка из Ниша Наталија Јовановић убодена „ножићем“, а њена повреда (нејасно зашто је није назвао повредица) једнака оној коју можете да задобијете кад сечете лук или краставац.
У циљу изазивања мржње међу грађанима, по старом, а међу радикалима омиљеном и безброј пута опробаном систему „завади па владај“, Вучић је изнео тврдњу да је на највећем протесту у историји Србије 15. марта у Београду било највише богатих људи из централних општина престонице, посебно са Врачара. И ево ја се јављам да помогнем или допуним, надам се да ненадлежна институција неће замерити. На споменутом мирном скупу у Београду, није дошло до коришћења звучног топа, јер ми такав уређај немамо, те и ако га имамо, он стоји у магацину, толико прашњав да ником не би пало напамет да га одатле извезе, јер након скидања прашине и стављања у употребу они који би то чинили могли би почети да личе на Александра Вулина, што јасно је.
Нико нормалан не жели. А ако је и извезен није употребљен. Ако је ипак, којим случајем и употребљен, то није учињено намерно, него се осамдесетогодишњи, перспективни али сенилни апсолвент више туристичке школе из Блаца, у доколици, јер не може да спрема практични рад на тему „упознај своју домовину кроз митинге Српске напредне странке“, мало занео, те је уместо даљинског у намери да пребаци са „Пинка“ на „Информер“, како би чуо Ђукин нацрт докторског рада на тему „како тући демонстранте док се не усеру“, у оном мраку уместо дугмета на даљинском притиснуо дугме на звучном топу.
Мислим, председник и ја не тврдимо да је то било, али ако се догодило, онда је то могло бити само овако и никако другачије. Једини проблем је кад дође ФБИ и ове друге стране службе што смо их звали, неће моћи да добију исказ од сенилног осамдесетогодишњег апсолвента више туристичке школе из Блаца, јер ће он, док они стигну, морати да спрема дипломски, а професор му је много зајебан лик, па нема шансе да га након оправданог одсуства због боравка у „Ћациленду“ у коме се сенилни осамдесетогодишњак свим срцем у свом младалачком заносу борио за наставак студентске године, поново пусти да одсуствује. Једино да агенти ФБИ оду до Блаца, где би туристички могли да посете кућу Леа Мартина, нашег чувеног певача у Горњим Рашицама у близини овог великог универзитетског града.
Што се тиче деканке Наталије Јовановић њена повреда осим што је толико лака, нанета је ножићем од грицкалице, јер је случајна пролазница, која је такође сасвим случајно члан СНС, заправо хтела Наталији да покаже како се правилно турпијају нокти.
Ситуација није међутим ни мало смешна. Истина је сасвим другачија. Грађани било које општине у Србији који су присуствовали скупу у Београду, нису богати, али нису ни спремни да своју државу, свој живот и будућност своје деце, мењају за неколико црвених и сендвич, седну у аутобус да би аплаудирали лажном вођи нације. А председник јако презире људе који мисле својом главом и верују више својим очима него њему. Он не уме и не може да буде председник свих грађана, што би морао бити, већ је председник само оних који подржавају странку чији је он најважнији члан.
Грађани који су присуствовали не само скупу у Београду, већ скуповима који се више месеци организују у Србији, само желе уређену државу у којој институције раде свој посао.
Политички неистомишљеници се не смеју газити и то сад вероватно разумеју они који су послушали председника, те седе у притвору и чекају оптужницу или суђење за кривично дело убиство у покушају.
Деканка Наталија Јовановић , наравно, није повређена ножићем, већ ножем. То што је повреда можда лака (као адвокат не смем се упуштати у тумачење предмета у коме не поступам) је сплет срећних околности, али не мења суштину да је она била у животној опасности, јер кад се нож потегне, све последице су могуће.
Радикалске замене теза попут тврдње председниковог политичког оца, да се адвокат Баровић пре више деценија више пута оклизнуо на кору од банане (а заправо га је пребио Шешељев телохранитељ) ову земљу воде ка озбиљним сукобима и нечему што никако не желим да напишем.
Братислав Марковић
