Устани Србијо 
Јавност Србије пажљиво прати појачане сукобе опозиционо настројених грађана и полиције у Новом Саду, у чијем епицентру је Филозофски факултет.
Ствари су на први поглед просте. Из угла једних: с једне стране су они који су за слободу и демократију, а на другој су браниоци опскурног режима. Из угла других: патриотски део универзитета принуђен је да тражи подршку органа реда како би се супротставио антисрпским јуришницима. Но, када се зарони дубље, све је много компликованије и мрачније од такве, већ зависно са које стране линије „фронта“ се гледа, површинске представе.
Уз истинске студентско-професорске борце за демократију, у дешавања на Филозофском факултету а и шире, и те како је уплетена и фракција коју оличава мрачни Динко Грухоњић. Он није само аутентични србомрзац и лобиста српских регионалних и даљих опонената, већ и Вучићев тајни играч.
У првој фази његове владавине – као човек близак тадашњем коалиционом партнеру СНС-а, Ненаду Чанку, био је и директно инволвиран у систем. Рецимо 2014. године постао је кључни човек важне комисије Министарства културе Србије, која је додељивала средства за јавно информисање. Касније се повукао у илегалу, и, наводно, као противник режима, наставио да му служи.
Посао Грухоњића и њему сличних је да отвореним, скоро гротескним заговарањем свега антисрпског, подупиру Вучићев лажни патриотизам. Он брзином којом нешто може да уради а не само да прича, чини скоро све оно што Динко жели, али зато што он хистерично тражи много више, добија могућност да се представља као борац за српство. Издао је Косово и Метохију, поткопао Републику Српску, културно-идентитетску политику Србије води као да је она мала Брозова Југославија а не спрска држава – али ту је Грухоњић да му помогне да то сакрије иза страха нашег народа да све може да буде и много горе.
У складу са тим, али на другом полу, Вучићеве лажне патриотске слуге у Војводини – од врха Матице Српске до управе Филозофског и низа других факултета Универзитета у Новом Саду – зато што се супротстављају Грухоњићу, такође су као браниоци српства у Војводини и генерално. Нема везе што су део екипе онога ко је издао Косово и учинио сва друга већ набројана национална недела. А не може неко да у вези са једним делом српске земље да буде патриота а када се ради о другом издајник. Оно најгоре заправо дефинише шта је ко у целини!
Та игра – упоредног промовисања преварантског патриотизма и лажне демократске опозиције – и сада се интензивно наставља у контексту актуелних новосадских надигравања. Бију „Турци“ а бију и лажни Срби. И тако се народ Новог Сада и Војводине, укључујући и већину добронамерних студената – сабијен између суштински једнако антисрпског наковња и чекића – држи у забуни. Као једни хоће да оцепе тај део наше земље по косовском моделу, а други подржавајући официјелни Београд томе се супротстављају.
Све то су глупости срачунате на то да две фракције Вучићевих бандита помогну СНС картел режиму да још неко време потраје и девастира Србију, од чега плаћа и те своје, овакве или онакве, новосадске извршиоце.
Драгомир Анђелковић
