Новак Ђоковић је за владајући режим у Србији „персона нон грата“. Најбољи тенисер света у историји, један од најбољих спортиста свих времена, то није рекао директно, али његове речи саме наводе на закључак.
Питање везано за прелазак АТП турнира из Београда у Атину, који организује породица Ђоковић, навело је Новака да каже шта му је „на души“.
„Све што могу да кажем јесте да ми нисмо желели да селимо турнир, то је све што могу да кажем. Нажалост, тако је, како је…“, почео је Новак и нешто касније додао:
„Да ли ће се вратити турнир у Србију, ја се надам да хоће. Са наше стране увек постоји та жеља и тенденција, мој брат Ђорђе – који води турнир – једноставно је био стављен у ситуацију да турнир мора да се сели. Надам се да ће неко мало боље време доћи у наредним годинама, па да се врати турнир, можда чак и у некој вишој категорији, никад се не зна. Београдска публика воли и прати тенис, Србија је у последњих двадесет година постала земља тениса, уз све наше успехе“.
Реченице „ми нисмо желели да селимо турнир“ и „мој брат Ђорђе једноставно је био стављен у ситуацију да турнир мора да се сели“ показују да је највољенијиј српски син на црној листи оних или онога који сматрају да имају ексклузивно право да је њихово мишљење једино исправно.
Јасно је да је све почело Новаком подршком студентским протестима у Србији, који трају већ скоро десет месеци. Придружио се захтевима да се открију и изведу пред суд одговорни за смрт 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду.
Био је то окидач да га прво део медија бојкотује почетком године, када је Новак био у Аустралији. За све оне које је до јуче био „Јунак, легенда, икона, најбољи, непоновљиви, невероватни, феноменални, брутални…“ преко ноћи је престао да постоји.
Председник државе је јавно читајући писмо једног дечака, „случајно“ заборавио да прочита део везан за Новака Ђоковића.
„Са деком често играм шах и увек га победим. Много волим Србију. Тренирам кошарку, гледам Евролигу и Јокића“.
Међутим, у преносу се лепо могло видети да је дете крупним писаним словима написало и:
„Много волим Србију. Гледам првака света у тенису Новака Ђоковића.“
Фрустрације је кулминирала када је Ђоковић после сваке победе на Вимблдону „пумпао“. Бивше министарке, водитељи на телевизијама са националним фреквенцијама су говорили „да се Новак тако ставља на стану насилника и оних који желе независно Косово“, „да је порески обвезник Монака“ „да прави терен да се бави политиком“.
А председник државе је био тај који је „гасио ватру“. Био је пун „разумевања“ за Ђоковића. Чак се и наводно чуо са њим.
„Причао сам са Новаком вече пре него што је подржао блокадере. Нећу да говорим детаље, позвао ме је. Нисам после тога коментарисао ништа и нећу да коментаришем“ рекао је председник државе.
Рекао је да „наравно навија за Ђоковића свим срцем, он је легенда Србије“.
„Шта мислим о његовом политичком ставу? О томе говорим цело вече. Али толико тога је учинио за Србију, никада реч нећу рећи лошу. Може он против мене да говори колико хоће, да подржава политичке противнике, али против њега нешто лоше да кажем је блесаво и глупо“.
Није прошло ни месец дана од ове „помирљиве“ изјаве, а турнир породице Ђоковић је према речима Новака МОРАО да се сели из Србије. Ватра се изгледала гасила бензином.
Светски број један није подржао политичке противнике, председника ниједном није узео у уста. Новак Ђоковић само има свој став. И стоји иза њега. Без обзира на цену.
Цена је овај пут тениски турнир. Неко је мислећи да ће да напокости Ђоковићу, напакостио спорту у Србији. Учињено је нешто блесаво и глупо. Јер шта год да ураде, Новак ће остати највољенији српски син.
А турнир? Вратиће се једног дана у Београд. Са како рече Ђоковић „неким бољим временом у наредним годинама“.
Владимир Тодоровић (Извор: Спорт клуб)
