Свака част и економистима и статистици и економском тигру али да би преживео мали човек (то је онај што уђе у продавницу, погледа цене и успе да изађе а да се не онесвести) потребно је ускладити цене са финансијским могућностима истог.
Како сада ствари стоје, због високих цена у продавницама, наш мали човек највише воли три вида плаћања. На почек, безготовински и робна размена.
Плаћање на почек обавезно подразумева и реченицу: “Комшија почекај ме мало… плаћам чим се запослим“. Безготовинско плаћање је слично као и плаћање на почек, само што ту иде реченица: „Плаћам безготовински… упиши ме тамо у свеску“.
Трећи вид плаћања робна размена још није заживео али има све услове да се и то промени. Код овог вида плаћања љубазни продавац вас пита: „Шта данас имате од робе“, а ви се похвалите: „Можете добити два кила кромпира и везу младог лука“.
Или – „Имам економски програм владајуће странке“ а љубазни продавац вам одговори: „За то можете добити две ролне најфинијег… тоалет папира“…
Или – „Имам последњу колумну Драже Петровића објављену у Данасу“, и добијете одговор: „Можете пазарити робе до 5.000 дин“ и тако редом, могућности које овај вид плаћања пружа су неограничене.
И да се вратим на сам почетак текста о ценама у нашим продавницама. Ако се овако настави, а сва је прилика да хоће, ускоро очекујем нову врсту блокадера (они што су им рачуни и картице у блокади ), а зваће се – 3.0 Народ који хоће да једе…
Воја Радовановић, драмски писац и сатиричар (Извор: Данас.рс)
