„Нема повратка на старо, на стање пре ових протеста и пада новосадске надстрешнице“, изричит је Цвијетин Миливојевић, који наглашава да су две највеће тековине актуелних протеста ослобађање од страха огромне већине грађана Србије, као и то што су и до најудаљенијег кутка наше земље дошле приче и дилеме “да ли корупција убија и да ли је неко узурпирао државне институције”.
Српски политиколог и новинар оцењује за портал “Симптом” да је до ових резултата дошло захваљујући искључиво упорности студената, али и чињеници да се, како каже, опозиција држала по страни, јер, наводи он, “да се у њих умешала ми бисмо имали већ упокојене протесте пре месец или два”.
На тему политичке артикулације и релевантног политичког аргумента Миливојевић каже да је могуће доћи али је за то, сматра, потребно време и најпре “да се протести задрже у одређеном интензитету”, али и да то буде неко средишње, компромисно решење, у односу на два крајња полазишта (власти и опозиције), те у том контексту помиње пример Северне Македоније 2015.
Према његовим речима, надстрешница је “школска студија” и класични пример случаја како се на једној трагедији отварају све слабости и пукотине овог система.
“Сад се види да та прича да постоји један човек – неочекивана сила која се изненада појављује и решава све, што је пропагандна мантра коју СНС намеће све време у вези са Вучићем, полако пада у воду, и то захваљујући српским студентима. Прича да се он у све меша, до пре коју годину је била незанимљива и за опозицију. Опозиција је чак на неки начин то стање индиректно легитимизовала тако што је излазила на изборе на којима се Вучић кандидовао и на општинским, градским, парламентарним изборима… Међутим, студенти су својим делањем оголили причу о свемоћном председнику Србије који је истовремено шеф законодавне, извршне и судске власти”, истиче Миливојевић.
У том контексту даље наводи да се, “кад је Вучић рекао да није могао спавати читаву ноћ јер је (пазите сад!) он морао да ишчита хиљаду докумената у вези са падом надстрешнице”, као кула од карата све урушило, те и, како каже, поставило питање које је имало свој одговор у већ познатој студентској пароли: “Ниси надлежан!”.
Оно што се по његовом мишљењу такође издваја јесте чињеница да “протести не траже ничију политичку главу, тако ни Вучићеву”, већ да институције почну заиста да раде свој посао.
“Он тобоже нуди своју главу, са тим излазним стратегијама попут тзв. саветодавног референдума који и не постоји по нашем уставу, а ни у Закону о председнику, при томе га нико не тражи; као и избора, које опет нико не тражи, понајмање студенти и грађани у протесту, а у овом моменту ни политичка опозиција”, објашњава политиколог, додајући да се чини да ствари сада иду ка само два могућа сценарија.
“Или ће”, истиче Миливојевић, “Вучић, који нажалост и даље о свему одлучује упркос томе што га добар део грађанства сматра ненадлежним, попустити тако што ће ићи ка испуњењу свих услова студената, али не тако брзо и по принципу топло-хладно, и уз велику његову наду да ће се протести угасити, или ће се ићи на могућност насилног решавања проблема.”
Како каже, за ово друго решење Вучић не може добити подршку значајних земаља заштитница, САД, Немачке и Француске.
“Мислим да више не може добити ту бланко подршку за насилно решавање проблема студентских протеста.”
На питање о захтевима опозиције у актуелном тренутку, Миливојевић каже да је јасно да опозиција има другачије циљеве, а један од њих, по њему практично кључни, јесте прелазна влада.
“Да би се дошло до испуњења неког захтева потребно је да се протести задрже у одређеном интензитету. Без тога Вучић то неће дати. Између ‘не дам прелазну владу и никад је нећу дати’ и овог другог, опозиционог, стоји једна врста компромиса. Али, на жалост свих нас, о томе нећемо ни ми као грађани одлучивати, а богами ни Вучић, већ неко други”, мишљења је он, те упућује на изјаве појединих америчких аналитичара који се баве овим делом Европе, а које, како каже, стоје на становишту “па ми тај рецепт већ имамо, применили смо га у (Северној) Македонији пре 10 година”…
“То није”, објашњава Миливојевић, “класична прелазна влада него привремена влада са једним јединим циљем: да се напокон организују нормални, фер и демократски избори. (Можемо је звати како се коме свиђа.)”
Миливојевић потенцира да би, ако би којим случајем, Вучић посегнуо за изборима под постојећим условима “онај (из опозиције) који би на то пристао био поништен и потпуно изопштен из опозиције”.
“Ипак, понављам, услов за било какво разрешење кризне ситуације јесте да студенти истрају у својим захтевима. Пре свега на оном првом и кључном који Вучића највише боли и жуља: да се на том случају надстрешнице оголи читав систем злоупотребе државних институција, почевши од ланца корупције до перманентног урушавања достојанства свих институција које су све одреда подређене вољи једног човека”, закључио је Цвијетин Миливојевић.
Симптом/М. М.
