Пре неки дан сам преслишавао сина Природу и друштво, лекцију о Немањићима, и закључио сам да је Српска напредна странка највећа срамота у историји Срба на овим просторима. Нико није толико понизио, осрамотио и разорио своју, сопствену, земљу као што је Српска напредна странка то урадила у последњих 12-13 година. Не бих набрајао стотине афера које су резултовале или погибијама недужних људи или крађама милијарди евра. Химну не знају, а заставу не поштују. Они не воле ни Косово, не воле ни Шумадију, не воле ни исток ни запад Србије, не воле ни Војводину, не воле ни Рашку/Санџак, а о мом Београду да и не говорим. Презиру га. Не воле ни Републику Српску, ни Црну Гору. Остале суседе мрзе. Они никога не воле. Осим себе.

Вербални сукоб

Они су, једноставно, срамота за ову земљу и за све нас који у њој живимо.

„Срам вас било” је био почетак мог дијалога са Николом Селаковићем у петак увече, у једној врачарској улици. На то ми је функционер највеће срамоте у историји Србије одговорио онако како само они умеју:

„Усташо!” Невероватно је са којом лакоћом самозване патриоте и „родољуби” арче ту етикету и лепе је где стигну као да се ради о поштанској марки, а не о асоцијацији на једно од највећих страдања и злочина у историји нашег народа.

Некога чија је бака рођена у Орашцу, и ко у себи носи српску, устаничку крв, не могу ни три Николе Селаковића да увреде, али нисам желео да дозволим да и један Никола Селаковић помисли да може да етикетира било кога таквим епитетима, уосталом, „Миле, или имаш или немаш срце”.

„Јеаћемо вас 15. марта, је л’ си свестан да ћемо вас јеати”, јесу моје речи и без икаквог двоумљења сам признао дело које ми се ставља на терет. Наглашавам да су вербалне претње једино дело које сам признао и да није било никаквог физичког контакта које би могло да буде предмет кривичног гоњења.

Овом приликом желим и да нагласим да су апсолутно сви са којима сам се срео у следећих нешто више од 48 сати били и више него коректни: припадници УКП-а, полицајци у полицијској станици Нови Београд, тужитељка и судија. Желим да им се захвалим на максимално професионалном приступу.

Спирање срамоте

Није више важно да ли смо и колико урадили да до ове срамоте зване Српска напредна странка не дође уопште. Мислим да свако од нас данас треба да да све од себе или макар део себе да почне ту срамоту да спира са лица Србије. Биће потребне године, вероватно и деценије. Али данас, 22 године после убиства премијера ове земље, нека буде дан први.

Свака промена нужно изискује излазак из зоне комфора. Када хоћемо да смршамо, морамо да радимо нешто што нам не прија или на шта до тада нисмо навикли: више тренирамо, мање и здравије једемо. Исто је и са другим променама. Будите пример другима, преузмите ризик. Мали, средњи, велики, какав год, али само тако ћемо ову нашу земљу опет учинити поносном. Студенти су то препознали. Просветни радници су то препознали. Пољопривредници су то препознали. Адвокати су то препознали. Грађани стотине места широм Србије су то препознали. Ко је следећи: лекари? Колубара? РТС? Полиција?

И будите сигурни, ово је наша земља и нико, али буквално нико, је не воли више од нас.

Пумпај! Ненасилно и одговорно. Према себи и другима.

Милан Тавчар (Извор: Радар.рс)

ФОТО: Фонет/Милица Вучковић