“Нема више назад. Некима је требало мало више, али буде се и пробудиће се. Колико год да су ћутали услед уцене, страха, егзистенције, нису могли да не виде како су овај и његови бандити преорали Србију. Нису могли да не замишљају како ће он и „Кобре“, за шест – седам секунди њихову децу, а која у ствари нису њихова него државна”! каже за “Данас” Никола Којо.
Прослављени глумац о 2024. години каже:
„Моје лично осећање је туга. Ово је једна од најтужнијих година у мом, и у животима многих од нас. На жалост, околности у којима смо и дешавања из ове, имаће свој реп и у долазећим годинама. Ово је година у којој смо се сви борили за ваздух и још увек стидљиво покушавамо да га удахнемо. Тек толико да одржимо виталне функције. Ово је година великог шока. У дубини душе смо желели да нам се не деси, али знајући шта живимо и с ким живимо, и пратећи циклусе несрећа- злочина, знали смо да су и трагедије неминовне“.
Многе трагичне напредњачке афере ових година појела је паучина, колико је власт сада затечена што су се студентска побуна, блокаде факултета и акција „Застани Србијо“ отели контроли и не може да их заустави?
„Затечена је. Заиграли су се. Дуго су јахали на таласу диктатуре којој је пружан незнатан отпор. Осладило им се. Уљуљкали се. Мислили су да ће киднаповањем медија, правосуђа, полуга власти, прављењем лажних опозиционара и осталих окупаторских потеза заувек владати. То је опет данак куповине диплома, неучења историје и народних пословица („Ничија до зоре“ и сл.), као и несагледавања убрзања планетарних догађања. Нису грејали клупу, и сад им кваре планове ови што јесу“.
“Све се може очекивати. Велики се новац ту брани. Срећа у несрећи је што после толико година дивљања овом земљом, немају више инспирације. Понављају се. Недостаје им креативе. Наравно, остало им је још агресивних потеза. Али, као што рекох, колико им је дуго трајала тортура, пропорционално истој, број људи се трезнио. Његови виде да је „омерта“ стављена ван снаге. Да се много лакше пушта низ воду. Да се не ори више „не дам овога, не дам онога“.
„Све је више правих полицајаца који знају да нису случајно отерани да чувају надвожњаке, док власт облачи неке хулигане у њихове униформе и качи им чинове који њима припадају. Све је више судија којима се пред очима бистре речи заклетве коју су положили. Погледајте колико мојих колега се охрабрило? Колико лекара? Просветних радника, пољопривредника. И свих осталих“.
Чули смо од председника и да су професори средњих школа „политички педофили који злостављају децу и присиљавају их на протесте“, или, „да су деца власништво државе до свог пунолетства“?
„Чули смо ми што планета није чула. И управо та салва изговорених глупости и претњи, помогла је да се дешава што се дешава. И само нека наставе тако. Хвала им на томе. Заиста су мајстори повећања излазности“.
Шта Ви видите као најважније у овој побуни младих људи, по чему се, рецимо, она разликује од студентских протеста неке наше генерације 1996/97?
„Неустрашивост. Решеност. Истрајност. Они не памте ратове. Они не мрзе. Њих не можете да нахушкате да броје крвна зрнца. Више верују у Деда Мраза него да Хрватске тајне службе руше председника. Они се друже и комуницирају са целим светом. Они су генерација отвореног ума. Њихова лепота је опет бумеранг времена. Колико је овима ишло на руку да дуго дивљају, толико им не иде што је стасала генерација која бира, којој се не сервира. Ни преко отетих медија (не гледају), ни преко покушаја корупције јефтиним квадратима. И оно најгенијалније и најтужније: Они само траже да институције раде свој посао! Ништа више! То је нешто на шта диктатор нема одговор, и зато је то сигуран пут до успеха. Мене је срамота дивљењу овом захтеву, у сред XXИ века, у сред Европе“.
Зашто нам Вучић личи на Глорију Свансон у „Булевару сумрака“, у чувеној сцени кад неће да прихвати да је публика више не жели, и каже: „Ја сам велика, филмови су ти који су постали мали!“?
„Мени највише личи на краља Ибија. И сведоци смо његових покушаја да замени народ. На изборима и митинзима. Има покушаја да то уради и са студентима. Не бива“.
Шта бисте пожелели нашим студентима и грађанима у 2025?
„Здравље, здравље и здравље. И слободу“!, закључио је Никола Којо за Данас.
ФОТО: Фонет/Марија Ђоковић
