Утакмица са Америком на Олимијским играма је била утакмица. Сигурно највећи пораз у мојој каријери. Велика шанса. На крају су нас победили. И људи са стане ће вероватно гледати као нормалан пораз, а нама који смо играли сигурно један од најтежих пораза у каријери“
Бронзу смо на победночком постољу чудно прославили, како треба и доликује.
Ја сам са тренером Светиславом Пешићем увек у добрим односима. Нормално желим да остане, али то је на њему, а не на нама. Ми ћемо сигурно, ако је он селектор, да дамо све од себе на терену. Ако одлучи да не настави свакако ћемо да га подржимо. За ових пар година је урадио велику ствар за нашу кошарку.
Имам и сребро из Рија, освојио сам дакле неку већу степеницу медаље. Свакако да кад играш за државни тим, другачији је осећај него за клуб. Играш за свој град, породицу, другарицу, људи те поздрављају на улици кад дођеш. НБА је другачија врста такмичења, играмо више од 100 утакмица, а Олимпијске игре освојиш са седам. Тотално је другачија врста турнира, осећаја, свега.
Питали су ме новинари да упоредим себе и Новака Ђооивића? Нисмо ни близу. То што он ради у овим годинама? Морате да будете у заиста сјајној форми, да будете фокусирани на своје тело. Наравно мотивација је нешто што увек мораш да имаш. А Новак више не јури само заоставштину, он жели да потврди да је заиста највећи. Он је посебан, посебна личност, посебан спортиста, толико дуго представља нашу земљу на заиста високом нивоу. У једном тренутку сви се ми осетимо као Новак Ђоковић. Толико нас добро представља. Помислимо да смо најбољи, да смо Новак Ђоковић.
Денвер и нова титула? Заиста је тешко освојити титулу. И онда после толиких емоција у сезони кад смо освојили прстен, прошла сезона је просто изгледала дуже, можда смо били уморни. Схватио сам да треба да уживаш више у тријумфу, јер већина заиста добрих тимова никада није то урадила. И треба да будеш срећан. Све преко је само бонус.
Фото: YоуТубе
