Драги Шјор Нико
Примио сам тужну вест данас док сам био на терену, завршавајући свој тренинг. Осећај празнине и туге ме је обузео. Надам се да си осетио колико си ми значио у каријери и животу. Твој утицај на мој развој као човека и тенисера остаје неизбрисив. Осећам вечну захвалност теби и твојој дивној жени Мији што сте ме прихватили као вашег рођеног сина када сам имао 12 година.
Моји родитељи и браћа су тебе увек осећали као члана породице. Када су нам готово сви окренули леђа и док је наша земља разарана у бомбардовању, Мија и ти сте нам пружили руку подршке и урадили све што у вашој моћи да би моја браћа и ја могли да наставимо да живимо свој сан и да се бавимо спортом који волимо.
Хвала ти за све тренутке које сам данас изнова у глави доживљавао и који ће остати урезани у мојем памћењу док сам жив. Поред туге и помешаних емоција које осећам, твој лик и сећања на заједничке тренутке ми уноси радост и захвалност у срце.
Твој легат ће дуго трајати и генерације ће се са великим дивљењем освртати на твој лик и дела. Сва твоја достигнућа као играч,тренер и селектор су исписана златним словима у књигама спортске историје Балкана и светског тениса. За мене, ипак, оно најважније је да те са поносом могу звати ‘Шјор Нико, мој тениски Отац’.
Почивај у миру.
Новак Ђоковић
