Тежак ударац неправде примила је Црвена звезда у Милану и то је чињеница баш колико и да кључни разлог што највероватније неће ући у други круг Лиге шампиона не лежи у суђењу.
Није био један прекршај, него два у акцији из које је Милан дао гол и несумњиво је Црвена звезда оштећена у Милану, али кривица за пораз је и на адреси појединих играча.
Кад се подвуче црта испод шест кола главни закључак је да је првак Србије имао недопустиво много пропуста да би се нашао у кругу озбиљних кандидата за место међу 24.
Погрешно ће бити ако у Црвеној звезди сву енергију усмере на суђење, а не погледају у своје двориште и за ову утакмицу и претходне у којима су поражени.
Има довољно материјала и са овог меча. Милан је показао рањивост, али да би пао на свом терену и у таквом стању морали су далеко боље офанзивци Црвене звезде.
Милсон је био слаб до границе иритантности, Силас тек нешто бољи, а Шериф потпуно одсечен у шпицу. Видело се од старта и да Ђига не игра у одбрани на очекиваном нивоу, а на све то се надовезао и промашај зицера Иванића, а такве ствари на овом нивоу такмичења испоручују скуп цех.
Милан се провукао, а Звезда није искористила растројеност и неповезаност екипе чији је тренер после меча рекао да је тужан како је одиграла.
Звезда је морала да нокаутира такав Милан, отвори поглед ка другом кругу и створи услове да Европа прича о њој у суперлативима, али реалност је да се задовољавала бодом после промашаја Иванића и на крају остала и без њега.
Кривица је до судије, али не само до њега. Била је то ноћ у којој је Звезда и могла и морала више.
Није могла и јер је тим конципиран тако да тренер више верује везисти него резервном беку кад стандрадни потражи измену, па у тренуцима доминације у везном реду Елшник напушта основну позицију.
За то већ није крив судија, него они који су склапали актуелни тим.
Текст: Никола Стаменић/Спортклуб
ФОТО: Фонет
