Лидер покрета “Ослобођење” Млађан Ђорђевић рекао је да никако не би ваљало да опозициони и према режиму критички део спектра постане полигон за међусобна разрачунавања, што му се чини да се у не малој мери дешава откад су студенти затражили расписивање ванредних избора и објавили да би на њима учествовала и њихова, тзв. универзитетска листа, наводећи да све помало личи на издавање уверења о процени морално-политичке подобности “ко је и колико опозиционо настројен” од оних који се беспоговорно залажу за излазак на изборе.

И више од тога, каже, долази до ућуткивања свих других који би изнели резерву по питању учешћа на “оваквим, Вучићевим лажним изборима, на којима нема елементарних услова за фер политичку утакмицу”.

Ђорђевић је на становишту да је студентски захтев за изборима на којима би и студентска листа учествовала био велика грешка јер су они који су, како каже, највише допринели буђењу свести и енергије код људи и шест месеци представљали “цвет општенародне побуне против режима”, зашли на политичку раван где је Вучић “апсолутни господар”.

“Његово је домаћинство, његови су делегати, судије, публика… а теби су руке и ноге везане. Зато што те је неко убедио – разни политичари, медијски радници, аналитичари ‘душебрижници и лешинари’ свих врста, да је само довољно да се организујеш, изађеш на изборе и победиш, сад чиниш овај корак који је проблематичан и може да одговара највише Вучићу. Подсетићу, када је пре неколико месеци Александар Вучић нудио изборе као излаз из кризе говорено је ‘ко затражи изборе тај је ћаци’. После неколико месеци поједини дођу и кажу ‘ко не подржи студентску листу тај је ћаци’. Откуд толики заокрет?” упитао је Ђорђевић, гостујући на КТВ телевизији, истичући да не може да буде априори подржавалац друге стране, тј. студентског покрета и одлука које проистичу одатле само због заслуга у протестима и на ослобађању Србије од страха.

“Неки, а и читаве групације, које су ћутале о овој власти 13 година, неки чланови академске заједнице и професори који су уживали све привилегије овог система, неки политичари итд., одједанпут постају моралне громаде и судије које одлучују. Сад неко такав процењује да ли смо ми неки други довољно опозициони и издаје атест. Мало је чак и увредљиво и апсурдно све то. Нису у овој земљи протести измишљени пре шест месеци. Било је господо протеста и протеста и нисте ви ти који сте се први побунили”, указао је Ђорђевић, понављајући још једном да не спори да је студентски покрет учинио пуно тога позитивног и успешног последњих месеци, “али избори су под овим условима грешка, јер ‘мафија’ их не расписује и не организује да би на њима изгубила”.

Према његовим речима, последњи стварно слободни и поштени избори одржани су 2012. године кад је СНС и дошао на власт.

Он је констатовао да ако се жели нормалан начин за излазак из кризе то свакако јесу избори, али “да би се звали изборима и одржали под колико-толико нормалним условима потребна је прелазна влада”, за коју је, признаје Ђорђевић, предлог (у непотпуној форми експертско-универзитетске владе), од стране студената дошао касно.

Лидер “Ослобођења” рекао је и да је највећи проблем Србије то што је “заробљена по свим питањима, посвађана, подељена, економски разорена земља”, и сто је видљиво непостојање релевантног ауторитета који би посредовао између две стране “врло супротстављене и на ивици правог сукоба (противници и присталице режима)”.

“Између те две супротстављене и антагонизоване стране требало је поставити интерес који је изнад и једне и друге. То би могао да уради неки озбиљан ауторитет попут Цркве, Академије, Универзитета итд. Ипак, све је то заробљено. То је највећи проблем”, закључио је он, уз запажање да је врх СПЦ себе сврстао уз раме режиму “издаје пљачке и корупције” и практично постао део СНС-а.

Ђорђевић је био један од оснивача опозиционог Савеза за Србију (2018–2020), широке политичке платформе против режима Српске напредне странке, такође предводник Студентског протеста 1992, а био је и секретар Савета за Србе у региону и саветник бившег председника Србије Бориса Тадића.

На челу “Ослобођења” је од 2020.

Симптом/М. М.