Већ неко време црно-бели немају оштрицу, бледи њихов ратнички дух, снажни карактери играча се више не препознају. Делује да је све почело 28. фебруара…

Евролига се вратила после паузе за купове и ФИБА прозор и било је питање како изгледа Партизан после тога. Изгледао је феноменално. Одиграли су најбоље полувреме у сезони и водили са преко 20 поена против Басконије, пише Спорт Клуб.

Уследило је, међутим, најлошије полувреме, напад без стрпљења, без памети, одбрана мекана као да не очекује реакцију противника. Да се није Маркус Хауард повредио, ко зна шта би било. Партизан је добио 13 разлике, а слична опомена десила се неколико дана касније у Новом Месту, где се Партизан извукао против Крке.

Није срамота изгубити од Олимпијакоса и Барселоне. Чак није лоше ни изгледао Партизан у хали коју Грци зову “СЕФ” и “Блауграни”. На моменте су били заиста добри црно бели, посебно у првој четвртини против Каталонаца. Ипак, неке ствари нису препознали и агресивност је изостала.

А против Ефеса је изостало све. Све по чему је Партизан био препознатљив ове сезоне – агресивна одбрана, стрпљив напад, ратнички дух, енергија са клупе, паметне одлуке, мирноћа – све супротно од тога се десило у петак. Такав Партизан нема шта да тражи у плеј-ину. Много пута ове сезоне црно-бели су показали да су материјал за висок домет, али када је било најпотребније заказали су.

Сада је време када показујеш – или јеси или ниси. Како ствари стоје, изабраници Жељка Обрадовића нису за то. Има још времена, али га је баш мало.

Алба у Београду, Бајерн и Жалгирис у Минхену и Каунасу и Реал у Београду. Сваки ривал игра за нешто у овом тренутку, а Алба се може издвојити као најпоаснија. Ти момци сада играју за новог тренера, част им је на тапету и желе да се докажу сви до једног и јако су незгодни.

Умор? Може бити фактор, али никако и оправдање. Од поменутог 28. фебруара Партизан никад није имао тако напоран распоред. Но, након повољног распореда на јесен и зиму могло је да се очекује да буде проблематично на пролеће. После Басконије, Словенија, па Грчка, Београд са ФМП, па Барселона и Дубаи из ког су се црно-бели вратили уторак. Стиче се утисак да је Карлик Џонс преуморан, а слично делује и Ифе Лундберг, пише Спорт клуб. Феноменално би изгледала бековска линија да је био спреман раније Френк Ниликина и да Двејн Вашингтон није пребрзо потрошио поверење тренера. Овако све се сломило на њима двојици који су остали без даха. Опет, морали су спремније да уђу у дуел који је најважнији у сезони.

Повреде? Бонгина је била приличан проблем, нико не може Немца да замени у Партизану и то се видело већ у петак.

Ипак, и са Бонгом је Партизан одиграо најлошији меч од наставка Евролиге. Као да се чекало да домаћи терен сам одради посао, да се противник сам уплаши атмосфере. Нико није пао у Београду зато што је био под утиском, већ зато што га је Партизан сломио, самлео… Од тог полувремена са Басконијом провејава осећај да се Партизан издувао. Да је дотакао свој зенит баш у том мечу и да је почео да пада. Ако би имали некакву кривуљу тог моментума, тог тонуса екипе, можда и није она кренула стрмоглаво надоле, али након Барселоне и Дубаија и након овог дебакла сигурно јесте.

Све ово се може упоредити са ситуацијом кад је било 2-8. Тада се знало да има још много да се игра и то јесте битан фактор у расуђивању о надањима, али тада се видело да постоји глава и реп у игри. Само да се још посложе неке ствари и кренуће… Сада тих глава и репова као да нема, а ту је и слагање онда немогуће, закључује у тексту новинар Спорт клуба Марко Влаховић.