Ово је у суманутој борби за опстанак на власти смислио председник наше државе и окачио на нишку тврђаву, једну од највреднијих историјских грађевина у Србији, он, нико други. На Стамбол капији после више од осамдесет година поново кукасти крст, да ли је ово за затвор или за лудницу?
Неко, ко по уставу има протоколарну функцију, основна му је да буде тзв. “уједињујући фактор”, да ради у интересу државе и нације, као и да евентуалне тензије покушава да смири (преузимајући дужност на то се и заклео, за то га плаћамо ми, држављани Србије), а овај нарцис уместо да својим поступцима покуша да спусти тензије и тако поштено заради своју плату (већ видим ваше коментаре, баш си нашао коме ћеш о поштењу, па битанга због својих ситних интереса би без да трепне да нам загади пијаћу воду!), он све више подсећа на Нерона подстичући сукобе који Србију гурају у грађански рат и све то не би ли сачувао своју умишљену позицију новог Тита, а ако му то не успе, нека све изгори, заболе га!
Побуњени народ у Србији посебно боли што битанга пујда прекодринске Србе на Србе у Србији и који нас, гле лудила, називају усташама.
Ето згодне прилике да вас подсетим на један историјски догађај. Наиме, 19-22. Септембра 1914, на Мачковом камену водила се крвава битка између с једне стране српске, а с друге стране аустро-угарске војске. Бар трипут је та чука јуришима и уз велике губитке прелазила из руке у руку. Ровови су били близу и у тренуцима предаха војници су чули да они из непријатељских ровова говоре истим језиком. Неко је из рова српске војске повикао:“Предајте се браћо Срби!“ Уследио је одговор:“Ко је чуо да се Србин Личанин предаје!“, па распалише још жешће по „братским“ положајима. Опростили су и то „Србијанци“ браћи, али није заборављено.
Прекодринска браћо, апсолутно је нормално да Србију сматрате за матицу и да за њу будете везани, али сваког од вас Србија је раширених руку дочекивала и још увек дочекује, а ви јој (не баш сви, наравно) враћате тако што потомке јунака са тог истог Мачковог камена и многобројних других српских стратишта називате усташама и то у покушају да одбраните неодбрањиво, браните Нерона из Чипуљића? Треба ли стварно да вас на Дрини и Сави неко дочекује каменицама? Брате, добродошао си, али у мојој кући ти нећеш правити ред. У памет се браћо, трпило у Србији је при крају.
Таман посла да сам заборавио да битанга стотине хиљада незадовољних, а нарочито нашу дивну децу свакодневно простачки вређа и поред осталог назива блокадери. У ствари није ни свестан колико је близу, јер та побуњена омладина за коју су готово сви, ту убрајам и себе, мислили да их ништа не занима, показала је и још увек показује невиђену истрајност, иако смо ми матори добрано заказали и препустили их тој истој битанги и његовим чаушима да их свакодневно простачки вређају називајући их поред осталог блокадери, а они су у ствари наши морални облакодери. Облакодери који много тога не знају, наравно, али због којих свакодневно на саму помисао и даље сузе навиру, облакодери су јер су показали да феноменално читају битангине потезе и увек су бар корак испред, облакодери су јер је њихова жеља за довођењем Србије у ред неупитна, облакодери су јер су свакој жени која им је нешто умесила и изнела пред њих рекли хвала, загрлили је и пољубили, једнако као и ону баку која није имала ништа до масти и хлеба и мало алеве паприке, али је то било од срца, па су им у загрљају заједно кренуле сузе, облакодери су и зато што су се после њихових скупова на којима су биле десетине и стотине хиљада људи улице блистале као да нису Срби него Јапанци, они су облакодери без којих Србија не вреди ништа, а битанга их сад назива и нацистима!?
Иначе нисам претерано верзиран у протоколарним обраћањима. Својевремено је требало да званично најавим једног војног аташеа и схватио сам да ми је најлакше да тог финог Грка то просто питам и он је, насмешивши се рекао да је, што се протокола тиче господин пуковник сасвим прикладно, а ако баш инсистирам, господин пуковник као изасланик грчке владе, владици сам се обратио са ваше преосвештенство, наравно да бих се амбасадору обратио са екселенцијо,… али како се обратити битанги на положају?
Да га ословим господином, осећам да бих увредио неку праву господу коју сам имао прилику да сретнем и упознам или коју свакодневно срећем, али опет, функција?
Не спадам у оне који осведочене криминалце и убице ословљавају са господин, верујем да бих мртав пао када бих изговорио господин Кристијан или господин Легија, јер шта је ту господствено? Дакле, речником адекватним и терминологијом која је адекватна (према свецу и тропар) битанго, доста је било, ова свињарија са кукастим крстом је кап која је прелила чашу! Хоћу да знаш да свака будућа кап крви која падне унутар српског народа биће на твојим рукама, али о савести причати социопати је чисто губљење времена, па ћу ти, да боље схватиш, а под свом моралном и материјалном одговорношћу рећи и ово! Не претим, него опомињем, колико год до сад дизао тензију, крв не сме да падне, онда све оде у… Ако још неко дете повреде твоји батинаши, не заборави колико крајева батина има, као и да и ти имаш децу! Још нешто, не дај боже да неко страда, јер нема мишје рупе на планети у којој ћеш бити сигуран, пуна је Србија Благоја Јововића! Ваш зулум је људима толико дозлогрдио да се у народу све чешће помиње 1896, а поред јахања и ражањ, па ти сад гледај шта ћеш.
Дакле, све лепо и у рукавицама, опозови кербере, јер ти си ипак преЦедник свих грађана. А и није робија најгоре што неком може да се деси…
Бранислав Маркићевић
