Колико је Александар Вучић добро и детаљно „осмислио“ идеју о „јефтиним“ стамбеним кредитима за младе, којом је покушао да умири, заправо „купи“ студенте, сведочи и то што је за мање од 38 сати, три пута смањивао учешће. Најпре је рекао да по новој шеми, за коју је налог дао главном благајнику, министру финансија Синиши Малом, за стан од 48 квадрата, вредан 75.000 евра, учешће више неће бити 20 одсто или 15.000 евра, већ само 2.250 евра. Већ сутрадан га је смањио на 1.000, а потом на само 750 евра или један одсто вредности стана.
Но, из примера који је Вучић изнео може се уочити да је оваква, на брзину скројена „шема“ пре плод политичког популизма и журбе да се ублажи талас протеста студената и средњошколаца, него резултат иоле смишљене економске акције.
Тим пре што у Закону о буџету за 2025, који је Скупштина, након скандалозне седнице, на којој се о државној каси није ни расправљало, за такве субвенције није предвиђен буквално ни један једини динар. Камоли 400 милиона евра, колико је Вучић рекао да ће држава издвојити. Те паре ни велики финансијски маг попут Синише Малог неће моћи да нађе у тек скројеној државној каси, јер је у њој и без тог додатног, ванредног трошка већ планиран минус од 2,7 милијарди евра.
Други, много већи проблем је што стан по просечној цени од 1.550 евра по квадрату постоји само у Вучићевој рачуници. Пар дана након што је лансирао идеју, Републички геодетски завод је објавио Индекс цена станова за трећи квартал 2024, из којег се види да је средња цена новоизграђених станова у Београду 2.180 евра, у Новом Саду 1.960 и у Нишу 1.700 евра. Само у Крагујевцу се средња цена квадрата од 1.480 евра уклапа у председников модел. Шта тек рећи ако се има у виду да је просечна цена 10 одсто најскупљих станова у Београду 3.520 евра, у Новом Саду 2.430, Нишу 2.100 и Крагујевцу 1.660 евра.
Но, и пре најновијих података, РГЗ је претходно објавио да је у првом полугођу просечна цена продатих новоизграђених станова у целој Србији била 1.767 евра, Новом Саду 1.970, а у Београду чак 2.453 евра. Био би ред да је Вучић бар објаснио ко му је дојавио да ће цена, у тренутку када кредити за младе заживе, у Београду бити за 903, а у Новом Саду за 420 евра мања него у првој половини 2024.
Ако све буде онако како је Вучић најавио, „јефтини“ стамбени кредити, уз обилну државну помоћ, за младе нису скоро ништа повољнији од стамбених кредита које банке у Србији већ нуде својим клијентима. Уз логичну претпоставку да је прва рачуница базирана на учешћу од 2.250 евра и да је тако председник израчунао да ће купци стана од 75.000 евра у првој години плаћати рату од само 121 евро, од друге до краја шесте 200 евра, а од седме до 40. године 333 евра, испада да ће укупан трошак кредита са учешћем бити 151.565 евра. Не звучи баш повољно.
То, наравно, није укупни трошак кредита, јер ће паралелно са купцем, држава у првих шест година издвајати додатних 91 евро месечно или укупно 6.552 евра. Ако нова „шема“ подразумева да ће се из државне касе обезбедити и остатак до 20 одсто учешћа, онда би такав зајам коштао још 14.250 евра. Све заједно, дакле, купац и држава би до краја периода отплате за стан од 75.000 евра морали да плате између 158.117 и 172.367 евра.
Можда је најбоље све ово на X налогу описао Немања Шаровић, председник Покрета „Љубав, вера, нада“:
„Не субвенционише Вучић студенте него грађевинску мафију! Нелегално су назидали милионе квадрата које нема ко да купи. Сада Хуља, нашим парама из буџета, покушава да одржи нереално високе цене некретнина и омогући екстра профит својој грађевинско напредној мафији!“, објавио је Шаровић.
Очигледно је да нам прети слом тржишта, да су цене нереалне, али и да се Вучић обраћа својим грађевинцима, а не студентима или њиховим родитељима.
ФОТО: Инстаграм
