Са зор не бива, чувена је реченица коју је изговорио стари Хаџи Замфир, мало уврнутој тетка Доки, која је упорно покушавала да испроси Зону за њеног Манета.
Увек сам волео ову реченицу. Можда зато што ме подсећала на дијалект који сам као дете код бабе и деде слушао током летњих распуста. Скоро век и по касније мој покојни пријатељ Грива рекао ми је, покушавајући да ми намести декодер за кабловску, а ја безуспешно убацивао у њега неки кабл, не може на силу, рођени.
И стари Хаџи Замфир крајем 19-тог века, као и покојни Грива пре пар година, у различитим ситуацијама и временима, рекли су исту реченицу. Реченицу коју бих ја данас рекао председнику Србије. Много тога не може на силу. Диктатори обично верују да може. Али, увек се испостави да то не може дуго.
А знао сам то, рецимо од оне ноћи кад су „комплетни идиоти“ бесправно рушили у Савамали. Јер знаш како, комплетни идиоти прво руше, али онда и граде. И много је већи проблем кад граде, него кад руше, јер то што граде само се сруши, па настрадају људи.
За стање у друштву скоро увек је одговорна власт. Просто зато што власт у свом поседу има све механизме, не само принуде, већ и медије, али и државну касу, коју у нашем случају немилице празни, по свом нахођењу. За тренутну ситуацију у Србији искључиво је одговорна власт. Кратко и јасно, апсолутна власт значи и апсолутну одговорност.
На све ово, у Србији тренутно имамо власт која је изгубила легитимитет. То значи, да апсолутна власт која је у рукама председника Србије и СНС-а, није одраз стварне воље грађана. Како већ дуго година у Србији нема поштених избора, дакле избора који се спроводе у складу са законом, резултат тих избора не представља стварну вољу грађана. И због тога у Србији имамо на делу не само протесте, већ и грађанску непослушност која све више узима маха. Узроке је једноставно објаснити.
Ако грађани своје уставом загарантовано право не могу остварити на изборима, дакле ако дан избора у једној земљи није празник демократије, већ дан у коме власт приказује огољену силу, беззакоње, корупцију, застрашивање, таквом дану се не може радовати нико осим тату мајстора чији радови тог дана имају изложбу, на телима мало чудних типова.
Лажне победе, проглашене са неискреним и усиљеним осмесима, у изборној вечери, можда на кратке стазе доносе могућност наставка вршења нелегитимне власти, али је све ово заједно кад тад морало довести до тога да народ устане и јасно каже: ми овако више нећемо и не можемо.
Пре две недеље на Славији се скупио огроман број грађана на мирном протесту, како би испоставио два захтева. Оба су реална и разумна. Ако више месеци траје велика друштвена криза, избори су логична последица и решење такве ситуације. Додао бих, не било какви избори већ избори који овог пута морају бити спроведени у складу са законом.
Јер ако не буду у складу са законом, неће решити кризу и неће склонити грађане са улица. Други захтев је такође апсолутно јасан, те да држава функционише, не би ни требало да буде постављен на било каквом протесту. Уклањање „Ћациленда“ морао је бити задатак за разне инспекције, почев од саобраћајне, па до санитарне. Како држава не функционише, овакав захтев поставили су на протесту студенти и грађани.
Председник републике, узурпатор све три гране државне власти, тврдоглаво одбија да чује грађане. Ово су узроци стања у коме данас живимо. А живимо у апсолутном хаосу, из простог разлога, што диктатор и људи око њега не желе или не могу да разумеју да на силу даље не могу да владају. Даља репресија режима, не да неће смирити ситуацију, већ ће нас увести у друштвене сукобе ширих размера, бојим се чак и у нешто што из сујеверја не желим ни да напишем.
Јер, може се још неко кратко време власт чувати огољеном силом, а преко својих „медија“ искривити истина за своје све малобројније бираче. Али камере ових медија не могу помирити огромне антагонизме у друштву, нити могу решити сукобе на улицама. Напротив, прорежимски медији само буде гнев код грађана, повећавају њихов број на улицама и праве све озбиљније сукобе. Полиција је уморна, а народ је одлучан. Не зато што било ко воли да је на улици.
Сви желе да живе нормално и мирно. Да несметано одлазе и враћају се са свог посла, примају плате, а слободно време проводе са породицом и пријатељима.
Студенти желе на факултете.
Али грађанима Србије су укинута сва демократска права, а пре свега право на поштене изборе. Затим се тим истим грађанима хапсе деца само зато што траже изборе и правну државу. Овим им се укида основно уставно право-право на слободу.
Власт која све то ради, нема чему да се нада осим хаосу. Онај који би да влада батином, очигледно не разуме да батина има два краја.
Требало би да му неко то хитно јави…
Братислав Браца Марковић (Извор: Данас.рс)
