Не би било ове крви да је било све по закону

Надам се да нисте помислили да је разлог зашто данас нисмо, напокон, снимили, дуго најављивану, премијерну емисију „Четири лица Србије“, то што смо Бакић, Шаровић, Прелевић и моја небитност морали „службено“ у завичај Јованче Мицића на јавни порођај „Покрета за бланко подршку АВ-у за било шта, о било чему, макар и противуставно, да он одлучи“ (сматрајте да сам ово име већ заштитио!).

Не, овим се само одазивамо на позив студената на мобилизацију за маневарску показно-тактичку вежбу ненасилног свеграђанског отпора Врховном Узурпатору све три гране власти у Србији.    

У то име, сетих се давне 1996. године, и мог друга и колеге, нажалост упокојеног Славише Лекића, и његовог „предузетничког“ ентузијазма, из тог славног доба грађанских протеста, када је васцела Србија устала против изборне крађе.

Заједно с њим, ми из тада, нетом рођене, дневне „Демократије“, штампали смо разгледнице „Поздрав из…“ са мотивима студентСке и грађанске буне; „пасоше шетача“ и „шетачке дозволе“ које је оверавао „први које је шетао уз тебе“ (мој „пасош“ је, тог децембра 1996, стицајем околности, парафирао покојни Ђинђић). Онда је Славиша, уз малу помоћ „Демократије“ (тако смо „пребијали“ хонораре за његове колумне), ударнички прикупио (било је то доба пре гугла и интернета) и објавио две књижице „порука из БГД студентских и грађанских шетњи и протеста“, из тензичне зиме 1996/97, обе насловљене као „’Ајмо, ’ајде, сви у напад“. Неке од тих парола као да су и данас једнако живе:

„Индексом против отмичара.“ / „Образовање, лудом радовање!“ / „Молимо паметне да више не попуштају, стање је критично.“ / „Возите пажљиво, Србија је у квару!“ /„Поштени избори – како то лепо звучи.“ / „Устав гарантује (пра)ВО!“ / „Гледам ТВ Дневник, а почео сам и да се дрогирам.“ / „РТС се не боји истине – храбро се бори против ње!“ / „Чувај се, пас уједа, газда му сваког дана пушта програм РТС-а.“ / „Они су пали јер су крали.“ / „Полиција је опијум за народ.“ / „Влада штеди: двадесет министара дели један мозак.“ „Импотентном владару диже се народ!“ / „Не можете победити своју децу!“ / „Медицинари, немојте бити црне овце у белим мантилима!“ / „Шетам, дакле – размишљам.“ / „Шетаћемо док не одшеташ!“ / „Задатак из политичке механике: израчунати вектор којим ће да лети ректор.“ /„Сањао сам ноћас да те нема.“ / „На јајаре јајима!! / „Украли су нам гласове, помозите да их нађемо.“ / „Пашће, пашће.“ /…

И пророчки, последња порука у другом издању: „АВ, АВ – последњи телеграм подршке Слободану Милошевићу.“

После је, још током НАТО бомбардовања у пролеће 1999, Славиша Лекић прикупио и објавио и две књижице „антиратних порука из ратних времена“, под насловом „Бомбар дан“.

Да је жив, сигуран сам да би, колико јуче, ушао у нови „издавачки подухват“, и већ публиковао неколико издања са порукама и паролама са студентских гибања и блокада у зиму 2024/25. У знак пијетета према Славиши, прилажем, на прву лопту, мој субјективни избор најкреативнијих идеја које сам успео да запишем:  

Ако вам сметају блокаде, идите метроом!

Ако вам фали кичма, ставићемо вам ми своју!

Ако имаш петљу, ако имаш чуку, испуни захтеве, ослушни буку.

Ако са нам не стајете, са нама и нестајете.

Ал’ негде у нама је битака плам и кажем вам што добро знам: Рачунајте на нас! (примењени Балашевић)

Ау, одбијаш и даље да нас схватиш озбиљно!

Блокирамо предавања, да бисмо вама одржали једно. (студенти Нишког универзитета)

Будућност без компромиса.

Буквално Друштвена Пропаст.

Ваше право да знате све – знате ли ви све? (испред РТС-а)

Генерални штрајк.

Да не пукне брука, боље да се пита струка. (транспарент испред БГ техничких факултета)

Деца у нама знају све. (ваљевски матуранти)

Децу вам нећу опростити!

Децу им нећу опростити.

Домовина се брани знањем и образовањем… (Ршумови стихови)

Дошли смо да вратимо паре! (порука студената председнику Републике)

Дошли смо да ставимо три тачке… (порука премијеровом „и, тачка!“)

Дошли смо по „Бољи живот“. (транспарент испред РТС-а)

Ђаци не клече! (порука директору Змај Јовине гимназије у НС)

Живети значи борити се – остале жалим.

За правду, сви у блокаду!

Зваћу децу! (из „Ко то тамо пева“)

Змајићи су устали! (испред Змај Јовине гимназије у Новом Саду)

Знање – звање!

Иде кобра… (порука и макета на скупу испред РТС-а)

Изађи, Ана, изађи бар на час… (песмица упућена председници Скупштине)

Институције чистимо од корупције.

И професорима је ДОВДЕ!

Јавном сервису је потребан сервис!

Када, ако не сада?

Кад ће час савести?

Књиге, књиге, а не звона и прапорце! (Доситеј Обрадовић)

Ко високо лети, ниско пада, чак и ако влада.

Корупција убија!

Кренула је хајка, крени и ти. (нишки студенти)

Мама, не брини, данас ме није убила последица корупције.

Машинци против машинерије.

Мењамо вам програм!

Ми плаћамо, али нисмо плаћени!

Мирно спавај, нано, све је закључано. (стихована порука министарки просвете)

Ми се не бојимо, учимо да бројимо.

Мислим – постојим, зато овде стојим!

Ми смо будућност која неће ћутати

Ми смо и бити ћемо фини.

Ми смо ЛОЈАЛИСТИ студената.

Млади не желе култ личности, већ култ правичности.

Напад на једног, напад је на све нас!

Наше право да знамо све. (испред РТС-а)

Не би било ове крви да је било све по закону.

Не дај се, профо. (порука подршке студената просветарима)

Не газите студенте!

Недеља и сви смо ту. (недељни протест у Нишу)

Не лажите ми деду / бабу!

Немамо ми шта да се скупљамо, ми смо се овде раширили и тек ћемо се ширити и ширити!

Нема наде без блокаде!

Нема назад, сада морате да победите!

Неоправдани часови данас, праведна држава сутра. (нишки матуранти)

Не цвета цвеће ни у ваше предузеће. (шојићевски)

Нећете нас газити!

Није студент упалио жито, него мозак.

Није ФИЛОЗОФСКИ ћутати!

Ниси надлежан.

Нисмо Хамас, него ангрy мамас.

Нису сви пензионери сендвичари

Нису студенти супа из кесице, па да их се инстант решите.

ОБРАЗовање није ђон.

Обустава рада.

Онај ко буди знање, не сме да ћути пред неправдом

Ова лекција се не прескаче.

Ово је земља за нас.

Одзвонило вам је.

Одсуство се не правда! (крагујевачки студенти)

Отворите!

Памтићемо и ко је ћутао!

Правда за правнике!

Правници хоће правду!

Превеели сте реч корупција на све језике!

Прекардашило – сви на блокаде, сви на улице! (Зрењанинци)

Просветари, поправни испит вам је сутра, не будите понављачи!

Пун нам је КУФЕР неправде!

Пусти кобре, повео сам маму!

Родитељи су уз вас!

Руже ћете опрати, али никада.

Са две речи будућност се ствара, те две речи су – немам господара! (Ј.Ј. Змај)

Сви у штрајк!

Систем нам се разболео – поручују вам ваши МЕДИЦИНАРИ.

Слаба вам чврстоћа на притисак.

Слобода је питање, сила није одговор.

Слобода је у нашим рукама.

Слушамо бајке, живимо хорор.

Срце, мозак, кичма.

Струка против мафије.

Студенти ће спасити Србију.

Теби је народ дао све, а теби и то мало је! (обрађени новокомпоновани „народњак“)

Труло до сржи – изађи, подржи!

У лажи су кратке ноге.

Умили смо се “ладном водом“. (одговор АВ-у)

Учитељи и наставници су уз студенте

Факултет Мисли Критички.

Хоће нешто некад да се деси.

Цар је го.

Час грађанског достојанства.

Час је завршен, промена је почела

Час у природи.

Чујеш ли ме како гласно ћутим?

Шетамо, шетамо…

Школски час у задњи час.

Цвијетин Миливојевић