Времена се мењају. На путу до Светског првенства у Француској, примера ради, тадашња репрезентација СР Југославије први меч у квалификацијама одиграла је 24. априла 1996. године против Фарских Острва, а последњи против Мађарске (реванш баража) 15. новембра 1997.
Сада, све ће се збрзати за пет месеци, Орлови почињу „инстант“ квалификације, а да је десет репрезентација, рачунајући и три домаћина, већ обезбедило пласман на наредни Мундијал.
Ипак, надамо се да се неке ствари неће мењати, а то је исход прве утакмице наших фудбалера у квалификационом циклусу. Веровали или не, били они Плави или Орлови, велика или мала Југославија или сада ова наша Србија, фудбалери државе за коју навијамо нису изгубили на старту квалификација 43 године, пише Моззартспорт.
Последњи пут, то се догодило на премијери у квалификацијама за Европско првенство у Француској – дакле, пре него је актуелни селектор Драган Стојковић дебитовао као играч за национални тим – када је Норвешка у Ослу, 13. октобра 1982. године, савладала изабранике Тодора Веселиновића са 3:1. Да све делује још занимљивије, Југославија је успешно пребродила тај циклус и пласирала се на завршни турнир „оном“ победом над Бугарима у Сплиту, голом Радановића у судијској надокнади након што је Младен Делић констатовао да „нема више времена за било шта“…
После тога, 18 квалификационих циклуса наши фудбалери отварали су позитивним резултатом – 10 победа и осам ремија. Није се увек дан по јутру познавао, у тих 18 покушаја имали смо тачно половичан успех – пласирали се на девет великих такмичења, а учествовали на осам, пошто смо из Шведске 1992. године враћени политичком одлуком.
Било је ту и чистих зицера – два пута смо играли против Фарских Острва, по једном против Сан Марина, Литваније, било је и тешких киксева, попут ремија у Јерменији са Диком Адвокатом (ту смо чак и били најближи поразу, Зоран Тошић је изједначио у 89. минуту), али и изазова, на папиру, озбиљнијих од вечерашњег гостовања у Тирани, јер нисмо губили ни када смо гостовали Азурима у Напуљу 2002. године, на чувеном дебију Немање Видића за репрезентацију, или Португалцима у Лисабону 2019. године, пет дана након пријатељског ремија са Немачком у Волфсбургу, када ништа није наговештавало „петарду“ у Украјини само три месеца касније и крај селекторске ере Младена Крстајића.
Е сад, друго је питање да ли би реми вечерас у Тирани задовољио наше апетите. Победа би била идеална, нимало нереална и надамо јој се свим срцем, али, будући да има јако мало екстремних оптимиста који верују да на крају трке можемо бити испред Енглеске, вероватно ћемо се сложити да је, и у складу са овом традицијом дугом преко четири деценије, и у борби за место макар у баражу, и гледајући све могуће контексте једног овако вишеслојног гостовања, циљ број један – остати непоражен.
НИЗ БЕЗ ПОРАЗА НА СТАРТУ КВАЛИФИКАЦИЈА
СП 1986: Југославија – Бугарска 0:0
ЕП 1988: Југославија – Турска 4:0
СП 1990: Шкотска – Југославија 1:1
ЕП 1992: Северна Ирска – Југославија 0:2
СП 1998: СР Југославија – Фарска Острва 3:1
ЕП 2000: СР Југославија – Република Ирска 1:0
СП 2002: СР Југославија – Швајцарска 1:1
ЕП 2004: Италија – СР Југославија 1:1
СП 2006: Сан Марино – СЦГ 0:3
ЕП 2008: Србија – Азербејџан 1:0
СП 2010: Србија – Фарска Острва 2:0
ЕП 2012: Фарска Острва – Србија 0:3
СП 2014: Шкотска – Србија 0:0
ЕП 2016: Јерменија – Србија 1:1
СП 2018: Србија – Република Ирска 2:2
ЕП 2020: Португалија – Србија 1:1
СП 2022: Србија – Република Ирска 3:2
ЕП 2024: Србија – Литванија 2:0
Текст: Моззартспорт
