После силних јединица у којима мења команданте као Стаљин код Лењиграда, наш диктатор уводи и нову, свежу крв у политичку арену Србије. Набилдоване, истетовиране црномајцаше или старије момке у црним мајицама са фризуром а ла Бенито Мусолини.
Уводи их покрај умировљених жандара који су награђени да концентрисано прате потезе наших фудбалских ведета, припремљених у шаторима Ћациленда, док се ови батинаши обрачунавају са народом који певањем поздравља одлазак њиховог команданта и њихове менторе у историју.
За то време Ћациленд репрезентација пратила је збивања на трибинама, и попила пет комада. Могла је и више, није ни важно, батинаши отераше поштену публику која је купила карту, и оставила њихова крваве руке да аплаудирају Пиксију, који је трезно изгледао, што је реткост. Не знам где је био он, можда је облазивао бузе, али то није приказано на телевизији.
Сећам се да је само још Коста Пећанац почетком другог Великог рата приликом отварања апсана сакупљао робијаше у свој четнички покрет, доделивши им у сваком селу војводски чин.
Тако ће и Вучко, окупио и стално отворио конкурс за одбрану његовог царства.
Неки су синоћ примљени, а неки смењени. Шта зна луд човек.
Наставља се утакмица на улицама српских градова.
Синиша Стојчић
