Завршено је најкраће фудбалско првенство на свету. Трајало је тачно седам дана, од 28. јула до 3. августа. Место радње? Гренланд. Не, није грешка. Да, онај ледени Гренланд.
Шампион? Екипа Б67-Нук, која је у финалу савладала градског ривала ИТ-79 резултатом 2:1. То им је трећа титула заредом, а укупно шеснаеста. Нема ко им може прићи тамо горе.
Али права прича почиње тек кад завиримо иза кулиса овог такмичења…
Због немогућих временских услова, огромних раздаљина, мањка путева и пара, цело првенство стаје у једно кратко, летње поглавље. Све почиње регионалним квалификацијама, а завршава се финалним турниром осам најбољих у једном једином граду. Ко не може да дође, не игра. Неки клубови нису имали новца ни за брод, а камоли за авион.
Терени су сви са вештачком травом (другачије ни не може), температура лети једва 7 степени, а ветар дере као да је јануар. И оно најлуђе, због тога што сунце не залази, утакмице се играју и у 2 ујутру. Без рефлектора. И све то делује нормално, тамо.
Гренланд није члан ни ФИФА, ни УЕФА, ни КОНКАКАФ-а. Покушали су да се прикључе Американцима, али су их и они одбили. Кажу, далеко сте, а ни инфраструктура није баш идеална.
Али знате шта? Има ту нека драж. Фудбал на крају света. Кратак, хладан, али срчан. И баш због тога, не заборавља се.
Текст: спортскиписац
